Mala Gospojina ubraja se u jedan od 36 velikih crkvenih praznika, a u crkvenom kalendaru je obeležena crvenim slovom. Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju je 21. septembra kao dan rođenja Presvete Bogorodice. Lekovita svojstva bilja i ostala verovanja!
U narodu se ovaj praznik obeležava živopisnim običajima, koji su posebno posvećeni rađanju.
Praznik je najviše posvećen majkama i deci, tj. rađanju, uopšte. Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine. U poljoprivredi, Mala Gospojina je označavala vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom ozimih useva.
Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, a da jaja iz toga perioda mogu cele godine ostati sveža pa se zato ostavljaju za nasad; pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje. Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju Krsnu slavu.
Neke porodice u svečanom ruhu iako ne slave i ne idu na slavu više dana provode u prazničnom raspoloženju posebno u krajevima gde se održavaju malogospojinski vašari.
Veruje se da kada je o prazniku vedro da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni, ali i zime.
Žene na ovaj dan ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove.
Postoji verovanje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama. Na današnji dan navodno nije dobro ni započinjati nikakve nove poslove, već to treba odložiti za neki od narednih dana.
Često se za Malu Gospojinu kaže da je veseo praznik jer su jesenje svadbe obično počinjale od ovog datuma, posebno jer se verovalo da će ugovaranje braka na Malu Gospojinu doneti mladencima poseban blagoslov.
Veruje se da kada je o ovom prazniku vedro, da će nam se sunce smešiti tokom jeseni i zime.