Pablo Pikaso je iznošenu odeću cepao! Evo zašto to i vi trebate učiniti!

Kad se odeća pohaba, Pablo Pikaso ju je cepao na najsitnije komadiće, kako niko ne bi mogao da je iskoristi. Plašio se da bi neko ko nosi njegove pantalone ili džemper mogao da postane skitnica ili alkoholičar.

 Umetnik je zapravo verovao da svaka stvar nosi svoju energiju i izvesnu dozu opasnosti. Naučnici su ranije objašnjavali negativan uticaj tuđih stvari pomoću bakterija i virusa koji se zadržavaju na njima i koje ulaze u telo novog vlasnika.

Sva druga objašnjenja smatrana su intrigama, sve dok nauka konačno nije došla do otkrića kroz kvantnu fiziku.



Jedno od tih otkrića je prilično jednostavno, i kaže: Ako se dva sistema ukrste bar jednom, efekat traje zauvek. Odeća i druge lične stvari, naročito bolesnih ljudi, skladište "informacije" o svom vlasniku. One imaju jak uticaj na novog vlasnika, uključujući njegovu psihu, imuni sistem, emocionalne reakcije...


Radovi leksikografa Vladimira Dala i etnografa Ivana Sakarova pominju mnoge rituale povezane s odećom i stvarima koje su pripadale ozbiljno bolesnim ili preminulim ljudima. Da bi se rešili tog "zadaha" bolesti, ljudi su ranije stvari pokojnika izbacivali iz domova, ali im je bilo žao onih čitavih, pa su ih ostavljali kraj puteva. Ako bi ih neko usput uzeo i počeo da ih koristi, sa njima bi uzeo i bolest i neuspehe.


Doktori se generalno protive popularnom trendu prosleđivanja dečje odeće, zbog mogućih infekcija. Da biste uklonili sve što treba sa polovne odeće, potrebno je mnogo hemikalija, a ni to nije dobro za vaše zdravlje, pa stručnjaci nikako ne preporučuju ovakvu vrstu uštede. Takođe, kažu da ćete ovako ćete zaustaviti krug prenošenja bakterija i drugih stvari sa starijih članova na mlađe.


Nošenje tuđe obuće smatra se posebno opasnim. Ona pored svega još i dodiruje zemlju i ostavlja tragove. Stanovnici Nove Gvineje i ruski seljaci nekada su se izuzetno plašili "magije na putu". Bolje kupite jeftinu, ali ipak novu obuću.