Jeziva priča! Šta ljudi govore neposredno pre smrti!

Naučnici i drugi svedoci umiranja svojih bližnjih počeli da prikupljaju podatke o tome šta ljudi govore neposredno pred smrt. Šta tačno govore ljudi pred smrt? I zašto? Šta na to pitanje kažu biologija, antropologija i lingvistika? Da li su famozne "poslednje" reči nešto što se može nagovestiti?

Ljudi jednostavno predosete da će otići sa ovog sveta, tačnije da će negde otputovati. Neki čak vide svoje bližnje koji su umrli davno – kao da su došli po njih.

U roku od devet dana sam izgubila i sestru i oca pa sam odlučila da se posvetim istraživanju smrti. Shvatila sam da ljudi predosete kada će da  umru. U periodu od 72 sata pre smrti počinju da govore neke stvari – priča Patricia Pirson, novinarka i autorka knjige “Otvorena vrata raja: Priče o životu, smrti i šta dolazi posle”.

Svoje istraživanje temeljila je na razgovoru sa ljudima kojima je profesija stalni kontakt sa pacijentima koji boluju od neizlečivih bolesti. Razgovarala je i s ljudima koji su preživeli kliničku smrt i vratili se na ovaj svet.

Patricia je otkrila kako 72 sata pre nego što će da umre, ljudi počinu da pričaju o nekim neobičnim stvarima – o putovanjima, kako ne mogu da nađu cipele, da žele da idu svojoj kući, a već su kod kući.  Zapravo imaju vizije o putovanjima, osećaju da idu nekuda. Moja sestra je obolela od raka dojke i dok je ležala na samrti uporno je ponavljala: “Ne znam kako da odem”, a spominjala je i neke “nesrećne stjuardese” – prisetila se Patricia.

Bolničarka Megi Kalanan iz  SAD-a  ispričala je kako je imala jednog pacijenta koji je umirao od raka gušterače i pred smrt ju je pitao “Zna li moja žena za putovanje"?

Ova medicinska sestra kaže kako je bila uz stotine pacijenata koji su umirali i da se njihove vizije o putovanju ne mogu pripisati slučajnosti. Ljudi pred smrt kao da dobiju osjećaj da nekuda idu.



Mnogi ljudi su sat vremena pre smrti znali da vide  drage ljude koji su davno umrli, a to što su videli nije zavisilo o tome jesu li primili neki lek ili ne, pokazalo je istraživanje dvojice psihologa, dr. Karlisa Osisa i dr. Erlendura Haraldsona sa Islandskog univetziteta. 

Među tim ljudima bila je i 84-godišnja pacijentkinja Audrey Scott koja je umirala od raka. Ona je pričala da joj u posetu dolazi njen sin Frankie koji je zapravo umro pre nekoliko godina. Rekla je da uđe u sobu i da sedi mirno pored nje u fotelji, prenela je jezivu priču bolničarka Megi.