Ljubimci: Odabir psa je ogledalo naše duše!

„Cilj u životu mi je da budem tako dobar kao što moj pas misli da jesam“- rekao je Tobi Grin, američki psiholog. Ko god je imao ovog kućnog ljubimca, zna tačno na šta je Grin mislio. Gotovo smo sigurni da takav pogled, pun poverenja, ljubavi, radosti, nade i očekivanja, sa iskonskom iskrenošću može vam uputiti samo pas. O odanosti da ni ne govorimo, jer nije bez razloga poneo epitet našeg najboljeg prijatelja. Otuda ne čudi što je, u 19. veku, američki pisac i humorista Džoš Bilings izjavio da je pas jedino biće na svetu koje te voli više nego što voli sebe. Radost koju nam svaki kontakt sa ovim zahvalnim stvorenjem donosi, brišući, poput gumice, stres i nezadovoljstvo, teško je objasniti onome ko krznenog drugara nikada nije imao u svojoj blizini. Kada, posle napornog dana provedenog van kuće, otvorite vrata stana i susretnete se sa vašim ljubimcem, sve loše jednostavno ostane sa spoljne strane vašeg mikrosveta. 



Koliki je značaj socijalizacije pasa za psihološko zdravlje ljudi, i šta bismo danas bez njih, objašnjava nam Lazar Jevtić, dr veterinarske medicine i dreser pasa:

- Pas je od davnina bio čoveku od koristi, s prvobitnom namenom zaštite stada i kuća, a ta uloga se do danas održala. Kao najverniji čovekov prijatelj, koliki god da je, uvek će imati zaštitnički odnos prema svom vlasniku – kaže naš sagovornik. - Redovne šetnje psa, koje su neophodne, značajne su i za ljude zbog medicinski preporučene fizičke aktivnosti. Najbitniji psihološki i emotivni momenat za vlasnika je kada nekoliko puta dnevno hrani (produžava život) svog ljubimca, jer to kod čoveka izaziva lučenje hormona sreće. Veoma bitna stvar za vlasnika je i to što, koliko god da ulaže vremena i novca u psa, nema strah od izdaje, za razliku od odnosa sa ljudima, gde čovek sebe manje "investira", upravo zbog večito prisutnog straha od izdaje. Takođe, odnos čoveka koji ima kućnog ljubimca prema poslu i drugim ljudima mnogo je kvalitetniji nego odnos onog koji ga nema. Na veterinarskim klinikama u svetu ne možete da radite ako nemate kućnog ljubimca, što je dokaz koliko njihovo prisustvo menja odnos vlasnika prema svemu.



ZAŠTO POSTAJE BUNTOVAN I GRUB

„Kada se Čovek probudio rekao je: "Šta Divlji Pas radi ovde?", a Žena mu je rekla: "Njegovo ime više nije Divlji Pas, već Prvi Prijatelj, jer će biti naš prijatelj uvek i zauvek. Povedi ga kada pođeš u lov" - napisao je nobelovac, književnik Radjard Kipling, dok je Mark Tven zaključio: “Ako uzmete psa s ulice i nahranite ga, neće vas ugristi. To je osnovna razlika između psa i čoveka.” A šta je ono što izaziva buntovno ponašanje kod naših repatih prijatelja? Sagovornik „Života plus“ smatra da se pas ne rađa sa buntovnim ili antisocijalnim ponašanjem, već, kao i svaki primat sisar, sa određenim instiktima za preživljavanje. On vremenom, uz adekvatnu negu i dobre uslove života, postaje socijalizovan, ali ako ovi faktori izostanu onda nastaje buntovno i antisocijalno, agresivno ponašanje. Dakle, ono je rezultat nebrige i nedovoljne nege. 

- Takvu vrstu ponašanja izaziva i loš odnos vlasnika prema psu, nerazumevanje govora tela ljubimca, znakova koje šalje, neadekvatna ishrana, neredovne šetnje, odnosno zanemarivanje. Dobar primer za to bi bio kada vlasnik veže psa teškim lancem za banderu, na velikoj toploti, pa potom vidimo u crnoj hronici kako je pas ujeo gazdu ili kako je pitomi ljubimac odjednom postao agresivan – kaže Jevtić.

- Vlasnik mora da prati instikte od rođenja psa ili od trenutka susreta sa štenetom, da bude upućen, vidi i rauzme ponašanje svog ljubimca. Tako, na primer, kada štene liže vlasnika taj instikt je pokazatelj da je gladno, ali pokazuje i pokornost. Jedan od primera u kom vlasnici najčešće prave grešku, jeste kada se, mahom mlađi, pas upiški u trenutku u kom vidi vlasnika ili nekog od ukućana da se vraća kući. Ljudi tad uglavnom burno reaguju, grdeći i kažnjavajući psa, što je velika greška. Sam taj čin dokaz je vernosti, najveće prepuštenosti i lojalnosti, a, pre svega, sreće kod psa. Tada bi ga trebalo pomaziti, jer to je instiktivna radnja, nije njegov hir, koji će sa sazrevanjem proći.



POZITIVAN UTICAJ NA DECU

„Pas reflektuje porodicu u kojoj živi. Ko je ikada video živahnog psa u sumornoj porodici, ili tužnog psa u srećnoj? Grubi ljudi imaju grube pse, opasni ljudi imaju opasne“ – napisao je ser Artur Konan Dojl.

Ponekad ćete se iznenaditi kada u momentu prepoznate četvoronožnu verziju sebe, jer kuca usvaja vaše navike, pa i karakterne osobine. No, kakve osobine ljubimci razviju kod vlasnika? Prema rečima našeg sagovornika, razvija se odgovornost, kao glavni faktor, empatija i želja da se pomogne drugom, te se stvaraju osećaj zadovoljstva i pozitivna slika o sebi. Poznato je i da pas pozitivno utiče na odgoj i vaspitanje deteta, kao i na samo detinjstvo, a dr Jevtić preporučuje da roditelji kada dobiju mališana odmah uzmu i psa, jer je dokazano da to veoma pozitivno utiče na razvoj karaktera deteta.

- Pre svega razvijaju se odgovornost i empatija, dete sa psom kroz igru spoznaje pravila, brže prohoda, uči o odnosu prema autoritetu, o individualnom ponašanju, kao i o oblicima ponašanja u grupi. Tako pas i vlasnik uče zajedno i prilagođavaju se jedan drugom, stiču iste navike, identičan bioritam spavanja, hranjenja – kaže Lazar. - Isto važi i za način ispoljavanja emocija. Dete kao vlasnik psa posmatra njegov razvoj, učestvuje u odgoju i negovanju i na taj način stiče altruistične osobine. Ne plaši se, jer se oseća sigurnije uz svog ljubimca, i odrasta uz mnogo više igre, zabave i pozitivnih emocija. Uči da deli i da bude nesebično, da odgovara na potrebe drugih i prepoznaje ih bolje nego ostala deca. Uz to, jedan od najznačajnijih faktora odrastanja mališana sa psom jeste susret sa smrću ljubimca, ako porodica uzme kuče dok je dete malo, otprilike u njegovom pubertetu. Taj prvi susret sa smrću detetu omogućava da sazri i lakše se nosi sa svim ostalim gubicima u životu – ističe Jevtić.

KAKO PREPOZNATI ŠTA OSEĆA

Kod većine ljudi je jednostavno, emocije se lako izražavaju govorom i ocrtavaju na licu, ali prepoznavanje osećanja kod pasa znatno je zahtevniji izazov za čoveka. Naši topli, krzneni drugari ne plaču, ne smeju se, bar ne na način na koji mi to radimo. Kako onda prepoznati kako se i kada osećaju? Doktor veterinarske medicine i dreser pasa, Lazar Jevtić, otkriva nam da postoji 12 tipova ponašanja pasa koji pokazuju kako se oni osećaju, a podrazumevaju određeni govor tela. Važno je da čovek prati i ume da protumači znake, signale koje mu ljubimac šalje. Prema Jevtićevim rečima, srećan pas izgleda kao da ima osmeh na licu, maše repom i okreće se na leđa. Nasuprot tome, ako je vaš dragi repati prijatelj uplašen, obično će se negde zavlačiti i skrivati, uši će mu biti spuštene, a zenice široke. Ako mu je zbog nečeg nelagodno, on će sklanjati poged i oblizivati se, kada je uzbuđen, trčaće, lajaće i mahaće repom, dok ljut pas reži, pokazuje zube i laje, ali mnogo glasnije nego kad je srećan. Kada vas liže, ili vam stavlja glavu u ruku, ili pak sedne otvorenog stava blizu vas, on želi da se mazi, pokazuje bliskost i ljubav. Naš sagovornik poručuje da pomoću ovoga možemo „pročitati“ koju vrstu emocije oseća pas, a, kada to učinimo, trebalo bi da otkrijemo njihov uzrok i adekvatno i pravovremeno reagujemo.

Za kraj, osvrnimo se na reči mudrog književnika, Milana Kundere:

„Psi su naša veza sa rajem. Oni ne znaju za zlo, zavist ili nezadovoljstvo. Sedeti sa psom na padini brda u lepom danu znači ponovo biti u raju, gde nedostatak aktivnosti ne znači dosadu već mir.“A ko od nas ne želi da pronađe svoj mir?

PREMA KARAKTERU I POTREBAMA

Sagovornik takođe smatra da čovek bira psa prema sebi. Ljudi koji ne vole fizičku aktivnost uzimaju manje zahtevne i fizički aktivne pse, oni koji vole sport nabavljaju brze i aktivne. Zapravo svako od njih prepoznaje sebe, svoje potrebe i osobine i na osnovu toga bira kakvog će ljubimca uzeti.