Volela je Nikolu Teslu do smrti! Umrla je sa njegovim imenom na usnama!

Posebno su tri žene nastojale da privuku pažnju Nikole Tesle, ato su Flora Dodž, Katarina Mot i Katarina Džonson. Flora Dodž je bila milionerka i iz čistog snobizma želela je da zadobije Teslu. Katarina Mot se sa Teslom najviše slagala i razumela u vezi sa religioznim osećanjima koje su zajedno delili. Međutim, Tesla je ostao dosledan svojim principima samačkog života. Samo je Katarina Džonson ostala večno obuzeta Teslom. Iako udata za Teslinog prijatelja, poslednje misli uputila je upravo svojoj neostvarenoj ljubavi, Nikoli Tesli. O njenoj ljubavi svedoče mnogobrojna pisma, njena ali i Teslina.

Katarina Džonson bila je žena koja je Teslu najviše volela. Žena puna života i opčinjenosti, sa mnogo duha, vrlo umna i lepa. Bila je žena Teslinog bliskog prijatelja R. U. Džonsona (ili kako se sam potpisivao – alijas Luka Filipov). Odlično ga je poznavala, njegovu ćud, sve njegove nevolje, strahove, navike, vrline i mane. U želji da mu pomogne i da ga što više upozna i shvati, divila se otmenošću njegovog duha i stvaralačkim zanosom, ali i želela da ga jednom za svagda istrgne iz njegove samoće i unese toplinu u njegov život.

Trudila se da ne bude nametljiva i pisala mu često. Njena pisma puna su finoće, tananih ženskih osećanja ljubavi i prijateljstva. Tesla kao da ništa nije video i shvatao. Odgovarao bi joj prijateljski i uzdržano. U jednom pismu koje mu Katarina šalje, dok je njen muž bio ambasador u Rimu, poverila mu je ovo:

"Evo nas u Beogradu… Došli smo iz Rima sa gospodinom Vesnićem koji je u poslednje vreme tamo predstavnik Srbije… Koliko li su Vam uši gorele, jer smo pričali o Vama, pa o Rimu, pa o Vama, o Americi, o Vama, o Srbiji, o Vama, o nauci, o Vama i o Vama, o Vama i Vama. Bojim se da sam ja najviše pričala o Vama… Ne znam zašto sam toliko tužna, no osećam se kao da mi je sve u životu promaklo. Možda sam isuviše usamljena i samo mi je potrebno društvo. Mislim da bih bila srećnija kada bih znala nešto o Vama. O Vama, koji niste svesni ničeg drugog osim rada i koji nemate ljudskih potreba. To nije ono što sam htela da kažem, ali takva sam. Vaša odana K. Dž. P. S. Da li se sećate zlatnog dolara koji ste razmenili Vi i Robert. Nosim ga ovog leta kao talisman za sve vas."



Sve više i više Katarinu Džonson obuzimalo je nespokojstvo zbog Tesline ravnodušnosti. Često ga je pozivala u svoj dom:

"Dođite, makar samo za trenutak… Nisam Vas videla vekovima i vekovima, mada sam stalno na Vašoj putanji. Ostala sam kod kuće prošle subote i celu nedelju, jer sam zbog ovog ili onog razloga očekivala da ćete doći… Umorna sam od iščekivanja odgovora."

Na kraju jednog pisma, uvređena što je Tesla ignoriše i ne dolazi, završava sa vidnim osećajem gorčine i prekora: 

"Vama niko nije potreban, tako neljudskom stvorenju kao što ste Vi. Kako je čudno što mi ne možemo bez Vas."

Tako je Katarina Džonson decenijama živela u iščekivanju nekog znaka sa Tesline strane, goreći od ljubavi. A život je odmicao.

Tesla se sve više povlačio u sebe, prestao je da se susreće sa Džonsonovima, kao i sa mnogim drugim ljudima. Katarina Džonson umrla je 1924. godine. Čak nekoliko godina nakon njene smrti, stari Džonson pisao je Tesli:

"U ovoj noći pre 12 godina preminula je moja draga supruga koja Te je nežno volela. Jedna od poslednjih stvari koje mi je rekla bila je: Druži se sa Teslom i pazi na njega…"



Tesla ni njemu na ovo nije odgovorio. Bilo mu je već osamdeset godina i više nije želeo da menja svoj samotnički način života, u hotelskoj sobi, gde mu je ljubav prema golubovima zamenjivala vezu sa svim ljudima.