Crna Gora i Grčka su najčešće morske destinacije do kojih građani Srbije putuju automobilom. Kako navode u Auto-moto savezu Srbije, za Crnu Goru nisu potrebna dokumenta kao što su zeleni karton, međunarodna vozačka dozvola i dozvola za upravljanje tuđim automobilom u inostranstvu.

Međutim, ukoliko vlasnik vozila nije u njemu, osoba koja upravlja vozilom treba da poseduje ovlašćenje overeno u sudu ili u opštini, ali se prihvata i dozvola za upravljanje vozilom u inostranstvu izdata u AMSS, koja važi godinu dana.

Ako se odlučite da do crnogorskog primorja vozite rutom kroz Bosnu i Hercegovinu, trebaće vam i zeleni karton.

Putovanje u Grčku automobilom nešto je zahtevnije u pogledu papirologije, pogotovu što vas pre grčkog mora očekuje tranzit kroz neku od susednih zemalja – Makedoniju ili Bugarsku.


 

Najbolje PRIRODNO ulje za sunčanje i brzu preplanulost!

AMSS podseća da je, za razliku od Crne Gore, za Makedoniju potreban zeleni karton, dok vam za Bugarsku, baš kao ni za Grčku, zeleni karton nije potreban.

Sa druge strane, dozvola za upravljanje tuđim vozilom u inostranstvu neophodna je bilo da vas put do Grčke vodi kroz Makedoniju ili kroz Bugarsku.

Osim toga, za Makedoniju, Bugarsku, kao ni za Grčku ne morate da vadite međunarodnu vozačku dozvolu.

Poslednjih godina sve više turista iz Srbije leto provodi na hrvatskom delu Jadrana. Ukoliko putujete na hrvatsko primorje, nisu vam potrebni ni zeleni karton ni međunarodna vozačka dozvola.

Podsećamo da za putovanje automobilom u inostranstvo morate da imate i Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi, ali ovaj papir je sastavni deo obavezne opreme putničkih vozilu i u našoj zemlji, pa ako poštujete domaće propise svakako ga već posedujete u automobilu.

U odnosu na prethodne godine, mnogi vozači koji se ovog leta zapute u inostranstvo svojim vozilom moraju da imaju i famoznu potvrdu o produženju važenja saobraćajne dozvole koju besplatno izdaje MUP Srbije.



Potvrda je dvojezična, na srpskom i engleskom, a iako se spekulisalo da je vlasti nekih susednih zemalja neće priznavati, od nadležnih organa Crne Gore, Makedonije, Bugarske i Grčke stigla su uveravanja da pomenute potvrde važe i da vozači iz Srbije neće imati problema tokom putovanja.

Vozači koji na more kreću starijim automobilima treba da razmisle o tome da pre puta uplate osiguranje koje im omogućava besplatne ili povoljnije usluge šlepovanja i otklanjanja kvara u slučaju da im se vozilo pokvari u inostranstvu. Ovu uslugu pored AMSS-a nude i osiguravajuće, a rok važenja je najčešće godinu dana od trenutka uplate.

Takođe, postoji mogućnost uplate kasko osiguranja za starije automobile, na određeni vremenski period, na primer, onoliko koliko vam traje putovanje, o čemu više možete da saznate u nekoj od osiguravajućih kompanija ili Auto-moto savezu.

Šta sve spada u obaveznu opremu automobila tamo gde putujem?

Pored opreme koja je obavezna i na putevima u Srbiji (reflektujući prsluk, sigurnosni trougao, prva pomoć, rezervni točak ili neko drugo sredstvo za privremenu popravku probušene gume, sajla ili poluga za vuču vozila, Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi), neke od zemalja kroz koje putujete do mora imaju i svoje specifične zahteve u pogledu obavezne opreme u automobilu.

Protivpožarni aparat je neophodan u Makedoniji, Bugarskoj, Grčkoj, a nije obavezan u Crnoj Gori i Hrvatskoj. Ipak, zbog sopstvene bezbednosti, vozači bi trebalo da razmisle o nabavci PP aparata, bez obzira da li putuju u zemlju u kojoj je on obavezan ili ne.

Čak i ako vozite nov automobil, možda ćete doći u situaciju da pomognete nekom drugom pored vas kome se u vožnji zapalio auto. Cene se kreću od oko hiljadu pa do dve hiljade dinara, u zavisnosti od proizvođača i vrste.

Kada je reč o reflektujućem prsluku, treba napomenuti da on, za razliku od ostale obavezne opreme, treba da vam bude na dohvat ruke kako biste ga odmah navukli na sebe u slučaju da vam se usput vozilo pokvari i da morate da izađete napolje. Zato je najbolje da ga držite u pregradi u vratima ili u kaseti ispred suvozača.

Vozači koji kreću na more u Grčku treba da imaju i rezervne naočare u slučaju da u vozačkoj dozvoli imaju fotografiju sa naočarima.

Priprema automobila za put

Za mnoge vozače letnji period donosi olakšanje jer su uslovi za vožnju (vidljivost, stanje puta…) povoljniji o onih koji vladaju tokom zime i ranog proleća. Za neke druge, kojima smetaju vrućina i gužve na putevima za vreme godišnjih domora, leto je noćna mora.

Ipak, i jedni i drugi trebalo bi da pre polaska na put provere u kakvom stanju je njihov automobil. To što je možda nedavno prošao tehnički pregled i registraciju nije dovoljna garancija da je spreman za duže putovanje.

Pre pakovanja svih stvari u prtljažnik, savetujemo da izvršite barem osnovnu kontrolu ključnih sistema na vašem vozilu: gume i pritisak u njima (ne zaboravite da proverite i rezervnu gumu ako je imate), nivo rashladne tečnosti i tečnosti u posudi za pranje stakala, kao i nivo ulja u motoru.



Gume

Od pritiska u gumama zavisi potrošnja goriva, performanse automobila prilikom naglih manevara izbegavanja drugih učesnika u saobraćaju, pešaka, biciklista. Od pritiska u gumama zavisi i dužina zaustavnog puta pri naglom kočenju.

Podatak o tome koliki je preporučeni pritisak u pneumaticima možete pronaći u originalnoj knjižici proizvođača koju ste dobili uz vaš automobil ili na Internetu. Takođe, većina automobila ima negde na sebi nalepnicu sa tabelom u koju su unete odgovarajuće vrednosti pritiska u gumama. Ova nalepnica se najčešće nalazi sa unutrašnje strane vozačevih vrata ili poklopca za gorivo, unutar pretinca ispred suvozača ili ispod haube.

S obzirom da u toku leta postoje znatne razlike u dnevnim i noćnim temperaturama, pritisak u gumama i eventualno dopumpavanje trebalo bi vršiti ujutru ili uveče kada su niže temperature.

Ukoliko vam je sve ovo previše komplikovano, uvek možete da svratite do obližnjeg vulkanizera koji će umesto vas proveriti pritisak u gumama i po potrebi ih dopumpati.

Prednost odlaska kod vulkanizera je u tome što on ujedno može da proveri opšte stanje pneumatika na vašem vozilu u uoči neki eventualni nedostatak koji bi mogao da vas skupo košta na dužem putovanju.

Hladnjak i rashladna tečnost

Temperature na kojima leti vozimo nemilosrdne su pa nije lako ni nama ni mašinama. Nije prijatno kada nešto krene naopako sa vašim automobilom, pa po nesnosnoj vrućini ostanete bespomoćni pored puta.

Kvar koji se leti češće događa nego u drugim godišnjim dobima jeste “prokuvavanje” motora.
Postoji par stvari koje vozač može da preduzme kako mu auto ne bi prokuvao tokom vožnje, a osnovno je da povremeno proveri nivo rashladne tečnosti u prelivnom sudu, koji je uvek na uočljivom mestu ispod haube.

Ako i pored sve predostrožnosti primetite da se skala merača temperature rashladne tečnosti tokom vožnje opasno približava kritičnoj (crvenoj) zoni, prva stvar koju možete da uradite je da (koliko god to ludo zvučalo) uključite grejanje kabine. Obavezno spustite sve prozore i pokušajte da izdržite dok se temperatura motora ne spusti u okvire normale.

Zaustavljanje pored puta i gašenje motora takođe nisu rešenje kada motor počne da se pregreva. Isključen motor ostaje bez hlađenja pa može da prokuva čak i kada je ugašen.

U vašem servisu ili u AMSS-u možete proveriti i stanje rashladne tečnosti u hladnjaku. Ukoliko je dugo niste menjali, sada je pravi trenutak.

Pored toga, savetujemo vas da povremeno otvorite haubu i pogledajte u kakvom su stanju creva koja ulaze i izlaze iz hladnjaka i iz pumpe za rashladnu tečnost. Proverite i spojeve creva sa ovim elementima. Na njima se mogu pojaviti pukotine kroz koje će rashladna tečnost napuštati sistem, što će vremenom dovesti do pregrevanja.

Pucanje kaiša koji pokreće pumpu rashladne tečnost, koja dalje pomaže njeno cirkulisanje oko motora, takođe dovodi do pregrevanja u roku od nekoliko minuta. Ako prilikom “vizuelnog pregleda” ne primetite da je kaiš istrošen, njegovo pištanje tokom rada motora biće vam jasan znak da posetite servis.

Klima uređaj i rashlađivanje putničke kabine

Ako je vaš automobil pre vožnje stajao duže vreme na letnjem suncu, kabina će biti prevruća da biste započeli bezbednu i udobnu vožnju. Prvo što biste u takvoj situacije trebalo da uradite jeste da otvorite sva vrata i da sačekate u hladovini, van automobila, bar onoliko koliko imate strpljenja, da se kabina provetri.

Nakon, toga, ako imate klima-uređaj, možete da ga aktivirate i započnete vožnju. Vožnja sa uključenim klima-uređajem uveliko olakšava boravak u automobilu tokom vrućina. Na vama je da odaberete način rada i temperaturu koja vam odgovara.

I mada neki savetuju da je optimalno podestiti klimu ne temperaturu koja je za 5 stepeni niža od spoljašnje, to baš i nije uvek prijatno. Kada je napolju recimo preko 35 stepeni Celzijusa, to bi značilo da se vozite na neugodinih 30 stepeni u kabini. Naravno, ne treba ići ni u drugu krajnost, pa podešavati klima-uređaj na najmanju moguću temperaturu.

Najbolje je usmeriti vazdih prema bočnim staklima i prema “nebu” kabine tako da cirkuliše i da stvara prijatnu atmosferu – zdrav razum vam nalaže da ne usmeravate ledeni vazduh direktno prema putnicima dok je ventilator postavljen na najjači stepen duvanja.

Klima-uređaj takođe treba povremeno i održavati. Ako primetite da se iz ventilacionih otvora šire neprijatni mirisi, vreme je za tretman čišćenja. U kanalima za ventilaciju znaju da se usele gljivice, mikrobi i bakterije.

Kontrolu klime bi trebalo raditi jednom godišnje, najbolje pred leto. Efikasan način da izbegnete prevremeno servisiranje klime je da se setite da je isključite nekoliko minuta pre kraja vožnje. Na taj način smanjujete količinu vlage koja će se zadržati u ventilacionim vodovima dok je automobil parkiran – mikroorganizmi vole topla, vlažna i mračna mesta.

Ako tokom upotrebe klime primetite da se u kabini sakuplja voda, razlog tome je najverovatnije začepljena cev za odvod kondenzacije. To se u servisu rutinski rešava, ali važno je da ne odlažete odlazak tamo.

Period od ulaska u automobil, do trenutka kada se u njemu stabilizuje prijatna temperatura za vožnju može se skratiti ako vozilo pre toga nije bilo izloženo direktnom suncu. Ako nemate garažu, ili ne uspete da se ubacite u podzemno parkiralište nekog od tržnih centara, najpoželjnije mesto na kojem pre polaska na put tokom vrelih letnjih dana možete parkirati vaš automobil jeste debela hladovina nekog drveta.

U autu tokom putovanja na more uvek treba imati štitnik koji sprečava pregrevanje dela enterijera, pre svega instrument table i upravljača. Pokrivanje ovih delova unutrašnjosti svakako povoljno utiče na njihovu dugotrajnost, a i neće vam se desiti da zbog pregrejanog volana niste u stanju da ga uhvatite rukama i da normalno upravljate automobilom kad krenete u vožnju.

Za putnike pozadi od koristi će biti bočni mrežasti štitnici od sunca koje takođe možete dokupiti i koji se jednostavno pričvršćuju na stakla pomoću gumenih vakuum držača.

Pranje automobila i dubinsko pranje

Pre polaska na bilo koji duži put, uputno je oprati automobil, kako spolja, tako i unutra.

Pranje spoljašnjosti omogućava vam da bolju vidljivost tokom vožnje jer se sunčevi zraci neće prelamati kroz sitne čestice prljavštine na vetrobranskom i drugim staklima, a svakako ćete se osećati ugodnije tokom dugih sati provedenih na putu ako vam je kabina automobila čista i mirisna.

Leto je idealno godišnje doba za dubinsko unutrašnje pranje, jer se zbog visokih temperatura sedišta i unutrašnje oplate brže suši, pa će vaš automobil brzo biti spreman za vožnju i nećete doći u situaciju da se usled predugog zadržavanja vlage u sedištima ona tokom sušenja ubuđaju.

Stoga, ako je prošlo dosta vremena otkako je vaše vozilo bilo na dubinskom pranju ili ako ste nedavno kupili polovan automobil, idealan trenutak je da ga pre polaska na more dubinski operete.

Poslednje pripreme pred polazak na more i korisni saveti za vožnju

Predlažemo da punjenje rezervoara obavite pre polaska, najbolje dan ranije, jer ćete tako skratiti ukupno vreme putovanja.

Kad krenete automobilom u inostranstvo neophodno je i da znate šta je od opreme potrebno imati u vozilu. U većini okolnih zemalja obavezna su uključena svetla i tokom dana, o čemu se možete informisati u AMSS-u, a ako ne želite mnogo da razmišljate o tom detalju, najbolje je da sve vreme putovanja imate upaljena oborena svetla.

Navike koje ste možda stekli tokom vožnje po našim putevima, kao što je nevezivanje sigurnosnog pojasa ili razgovor mobilnim telefonom bez hands-free dodatka, najbolje je da zaboravite pre polaska na more. Osim što je ovakvo ponašanje u vožnji nebezbedno, primena zakona o saobraćaju u drugim zemljama često je mnogo rigoroznija, a kazne znatno više i strože.

Pratite saobraćajnu signalizaciju i poštujte saobraćajne propise, a naročito povedite računa o ograničenju brzine. Ono varira od zemlje do zemlje, ali ako niste sigurni koliko je ograničenje brzine na autoputu u određenoj državi, najjednostavnije je da ne prelazite 120 km/h.

Podsećamo i da se na autoputevima u Srbiji odnedavno meri prosečna brzina vozila i da ona ne sme da bude iznad 120 km/h. Iako je doneta odluka da se maksimalna dozvoljena brzina na autoputu poveća sa dosadašnjih 120 na 130 km/h, ona se neće primenjivati dok se ne zamene svi saobraćajni znakovi ograničenja brzine pored puta.

Da biste izbegli nepotrebno kažnjavanje, koristite tempomat ako postoji u vašem automobilu. Osim što ćete na dugačkim deonicama na autoputu smanjiti nivo zamora, tempomat će umesto vas kontrolisati kojom se brzinom krećete, pa nećete doći u situaciju da je nehotice prekoračite.

Pazite i na druge

Leto je period godine kada je na putevima znatno više biciklista i motociklista, pa o njima treba povesti posebnu pažnju. Oni su takođe ravnopravni učesnici u saobraćaju, pa im treba ustupiti prvenstvo tamo gde je to propisano.

Posebno treba povesti računa prilikom nailaska na naseljena mesta, gde se uz put često kreću i pešaci.

Zbog toga u naseljenim mestima obavezno usporite, prilagodite brzinu i striktno poštujte ograničenje brzine. Tako ćete moći da na vreme reagujete i zaustavite vozilo ako za to bude potrebe.

Budite informisani

Pre polaska na more savetujemo vam da isplanirate rutu kojom ćete se voziti pomoću nekog od online planera putovanja koji su dostupni na internetu, kao što su Via Michelin ili Google Maps.

U slučaju da vaš automobil nije opremljen fabričkim ili nekim drugim navigacionim uređajem, nabavite štampano izdanje sveže ažurirane mape putne mreže zemlje u koju putujete. Ona vam može biti od koristi i ako imate navigaciju u vozilu.

I najiskusnijim i najbolje pripremljenim vozačima desiće se da ponekad promaše skretanje. U takvim situacijama treba biti smiren i ostati hladne glave, jer nerviranje samo odmaže. Posle nekoliko kilometara uvek će se naće rešenje za povratak na pravi put, čak i ako se vozite autoputem.

Za koje god more da se odlučite ovog leta, put vas neminovno vodi preko granice. Pre polaska, informišite se kod AMSS-a kakvo je stanje i koliko se čeka na graničnim prelazima i da li na vašem putu postoji neki alternativni granični prelaz koji je manje opterećen.

Stanje na graničnom prelazu ka kome ste se zaputili odskora može da se proveri u realnom vremenu preko smartfona, putem sajta Auto-moto saveza, s obzirom da su na nekoliko najfrekventnijih prelaza postavljene kamere. U pitanju su granični prelazi Horgoš (sa Mađarskom), Batrovci (sa Hrvatskom), Gradina (sa Bugarskom) i Preševo (sa Makedonijom).

Kad je najbolje putovati?

Iako je ranije, kada je retko koji automobil posedovao kilma-uređaj, uspostavljena praksa da se na more putuje noću kako bi se izbegle vrućine, stvari su se u međuvremenu promenile.

Umesto uveče ili tokom noći, na put je najbolje krenuti odmoran, u ranim jutarnjim satima.

Onima koji imaju „klimu“ u svojim vozilima vrućina neće previše smetati, a ostalima će značiti da jedan deo puta pređu tokom perioda dana koji je najsvežiji.

Ne zaboravite da pravite pauze

U slučaju da nemate klima-uređaj, tokom najtoplijeg dela dana najbolje je napraviti pauzu i nastaviti put kasnije popodne. Osnovno pravilo, kao i kod svake druge dugačke vožnje jeste – ne žuriti. Žrtvujte nekoliko sati godišnjeg odmora kako biste bezbedno i bez dodatnog stresa stigli na odredište gde ćete provesti svoj odmor.

S obzirom da se automobilom do najbližeg mora ne može stići za manje od 5-6 sati (u zavisnosti od toga iz kog dela Srbije krećete), a put u proseku može da traje i više od desetak sati, važno je s vremena na vreme praviti pauze i kraće odmore.

Koliko često ćete se zaustavljati individualna je stvar i zavisi od mnogih faktora. Na umor tokom vožnje utiču uslovi i promet na putu, vremenske prilike, težina deonice kojom se krećete, kakav i koliko star auto vozite, ali i godine starosti i iskustvo vozača.

Na saobraćajnicama kao što je put ka crnogorskom primorju, zbog zahtevne deonice i opterećenosti puta preporučuje se odmor na svakih 100 do 150 kilometara, dok na autoputu to može da bude i 200 km.

Ako ste iz bilo kog razloga prinuđeni da zaustavite automobil tik uz kolovoz, budite oprezni kada izlazite iz vozila i obavezno navucite fluorescentni prsluk (koji zbog toga i treba da držite u kabini, a ne u prtljažniku), kako bi vas drugi vozači lakše uočili. U takvim situacijama posebno pazite na decu koja obično teško podnose duža putovanja i jedva čekaju da izjure iz automobila.

Ne zaboravite da pre polaska na put pripremite odgovarajuću količinu vode za piće za sve putnike u automobilu.