Srpska pravoslavna crkva 16. juna 2019. godine slavi Duhove ili Svetu Trojicu, pedeseti dan posle Vaskrsa a deseti dan posle Spasovdana. Troimeni praznik zapravo je rođendan Hrišćanske crkve i, po predanju, dan moćnih energija. Međutim, povodom ovog praznika crveno slovo traje tri dana, pa imamo Duhovni ponedeljak i Duhovni utorak, a evo šta kažu običaji...

Srpska pravoslavna crkva 19. juna slavi Silazak Svetog Duha na apostole, praznik koji se smatra rođendanom Hrišćanske crkve, a koji je u narodu poznat i kao Sv. Trojica ili Pedesetnica.

Na taj dan apostoli su se svi zajedno okupili na jednom mestu. Odjednom je nastala huka sa neba koja je ispunila kuću u kojoj su sedeli. Plamteći jezici ispunjeni Svetim Duhom postavili su se na svakog od njih. Sada su apostoli primili Svetog Duha i postali su živa duša. Apostoli su tada počeli da govore drugim jezicima - kako im je Duh Sveti dao da govore. Na taj način Gospod je poslao apostole da propovedaju veru hrišćansku po celom svetu.

Cela služba Pedesetnice je veoma svečana i uzvišena, u kojoj se pesnički iznosi učenje o Svetom Duhu. Na sam dan Pedesetnice, na bogosluženju se zajedno sa liturgijom odmah vezuje večernje, koje je posvećeno Svetom Duhu i koje sadrži moljenje uz klečanje i pletenje venaca.

Silaskom Svetog Duha na apostole završeno je osnivanje crkve Hristove ili carstva Božijeg na zemlji. Tako se ovaj praznik smatra i rođendanom Crkve Hristove.

U spomen ovog važnog i znamenitog događaja, silaska Svetog Duha na apostole i u čast Svete Trojice, Boga u tri lica, a posebno u čast Svetog Duha, slavi crkva praznik koji se zove Pedesetnica, jer se slavi u pedeseti dan posle Pashe - Vaskrsa, kada su Judeji salvili svoju Pedesetnicu. S toga ovaj praznik ima tri naziva: Trojice, Silazak Svetog Duha naapostole (Duhovi ) i Pedesetnica (Pentekoste).

Ovaj praznik slave katolici, pravoslavni i druge hrišćanske crkve.

Molitva Svetom Duhu

Care nebeski, Utešitelju, Duše istine, koji si svuda i sve ispunjavaš, riznico dobara i davaoče života, dođi i useli se u nas, i očisti nas od svake nečistote i spasi, Blagi, duše naše.

U Crkvenoj ikonografiji, Silazak Svetog Duha predstavljen je vernom slikom kako Apostoli sede sa strane, sa upražnjenim mestom na čelu (to mesto je za Gospoda Hrista, koji se deset dana ranije uzdigao na nebo).

Običaj je da se na ovaj praznik u hramove i domove unosi osvećena zelena trava i cveće. Za to ima nekoliko "pokrića".

Jedno je po ugledu na starozavetni jevrejski običaj o prazniku "Sedmica", pošto je Duh Sveti sišao na apostole na ovaj jevrejski praznik. Zelenilo obnavlja prirodu, a Duh Sveti obnavlja duše naše kao i celokupno biće.

Drugi je da su kuće Jevreji a time i apostoli ukrašavali granjem, cvećem i travom podsećajući se na vreme kad su posle ropstva lutali sa Mojsijem po pustinji i živeli u kolibama od granja i lišća.

Jedinstven običaj održao se do današnjih dana u selu Duboka kod Kučeva. To su poznate dubočke rusalje. Rusalja je uvek žena, koja isključivo na ovaj dan prilikom igre u kolu ili samo slušajući muziku pada u trans, odnosno potpuni zanos. Zbog toga iz zovu i padalice. Simptomi su isti kao kod pravog napada, vrištanje, grčevito trzanje, bacanje, nadimanje, buncanje ponekad i pojave bele pene oko usta. Veruje se da u zanosu rusalja moze ragovarti sa onim svetom, odnosno mrtvima. To koriste brojni posmatrači, koji postavljaju pitanja u vezi c mrtvima, na koje ona daje odgovore. Njen izlazak iz transa, odnosno buđenje iz zanosa, takođ eje vrlo težak i zahteva mnogo veštine od onoga koga je rusalja pre padanja odredila da je probudi.

Posle svete Liturgije služi se Molitva, Priziv Svetom Duhu, na kojoj se kleči i pletu se venci od trave i cveća. Ti venčići se nose kući i stavljaju pored ikone i kandila na zid. Praznik Svete Trojice uvek se slavi u nedelju.

Ovaj praznik se povezuje i sa starim vremenima, kada se slavio praznik žetve, radosti i ljubavi. Deset devojaka obuku se i okite lepo, pa zađu od kuće do kuće, a među njima je jedna kralj, jedna kraljica, jedna barjaktar, a ostale su dvorkinje. Držeći jatagane obavijene peškirima, igraju i pevaju pesme ї ženidbi, udaji, prosidbi, srećnom sastanku, radosti oko dece.

Veruje se da u periodu pre i posle ovog praznika vladaju moćne energije. Običaj je da se obilaze manastiri, što bi naročito trebalo da čine osobe koje traže oprost grehova ili lek za bolest. Dobro je, kako tvrde upućeni, iz tih manastira poneti osveštanu vodicu jer u narednih godinu dana obezbeđuje harmoniju u domu.

U istočnoj Srbiji, uoči, na dan i posle Svete Trojice, Vlahinje imaju pojačanu vančulnu percepciju i tada proriču, baju vodicu za skidanje čini i spravljaju biljne meleme za uspeh i blagostanje. U Homolju i Timočkoj krajini, između dva utorka oko Trojice, organizuju se povorke.

U jednoj od njih – “kraljici”, učestvuju najlepše devojke u selu, predstavljajući rusaljke, vile koje su nastale od duša preminulih devojaka i utopljenih žena, pokopanih bez uobičajenih pogrebih obreda.

Prema pisanju etnologa dr Slobodana Zečevića, omiljeno mesto im je krošnja, pa se zato ne preporučuje penjanje po drveću da se ne bi uznemirile, zaposele osobu ili je namamile u kolo da igra do smrti.

Da bi se čovek zaštitio od takve nesreće, u džepu treba da nosi čen belog luka ili pelina, a drveće se ritualno kiti darovima: sapunima, šarenim peškirima, flašicama parfema i ruževima za usne.

Trojice se slave kao veliki praznik u Šumadiji. Tog dana mnogim selima išle su krstonoše. U povorci su bili i konjanici i sva muška deca svečano obučena u nova odela. Krstonoše gaze preko useva i njiva a ispred svake kuće čekaju ih ponude mleka, belog mrsa i druge hrane.
 

Seka Aleksić zatrudnela uz pomoć vere i ulja sedam kandila!