Trećom verzijom Prednacrta Građanskog zakonika definitivno je isključena mogućnost zaključenja istopolnih brakova u Srbiji, ali novinu predstavlja priznavanje imovinskih prava iz vanbračne zajednice dva lica istog pola.

Takođe, u najnovijoj verziji Prednacrta GZ odustalo se od crkvene forme zaključenja braka, koji bi bio priznat kao i onaj zaključen pred matičarem. U oba slučaja ograničenja postavlja Ustav Srbije.

– Prednacrt GZ ne predviđa mogućnost sklapanja braka za istopolne partnere, jer to nije u skladu sa Ustavom koji predviđa da se “Brak se zaključuje na osnovu slobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom” – precizirala je jedna od autora Prednacrta Olga Cvejić Jančić.

Zbog toga bi, kako je ukazala, pre promene Ustava, priznavanje prava na sklapanje braka licima istog pola bi predstavljalo direktno kršenje Ustava.
 

Vanbračna zajednica je neuknjižen stan, a brak uknjižen! Evo zašto!

Međutim za razliku od prethodne dve verzije, trećom verzijom Prednacrta je predviđeno priznavanje imovinskih prava koja proizilaze iz zajednice života dva lica istog pola, jer je predefinisana vanbračna zajednica, napomenula je Cvejić Jančić.

Po najnovijoj definiciji, vanbračna zajednica je “trajnija zajednica života dva lica različitog ili istog pola (vanbračni drugovi) između kojih ne postoji bračna smetnja krvnog srodstva i nijedan od njih se ne nalazi ni u braku niti u zajednici života sa nekim drugim licem”.

Prema rečima profesorke Cvejić Jančić, to znači da se priznaju ograničena dejstva životnih zajednica istpolnih partnera, kao što je pravo na zajedničku imovinu, na međusobno izdržavanje i pravo na zaključenje imovinskog ugovora kojim bi uredili međusobne imovinske odnose, poput bračnog ugovora, koji je takođe definisan Prednacrtom GZ.
 

Bračna i vanbračna zajednica: Gde nastaje problem?!

Međutim, kako je napomenula, ovim rešenjima nije isključena mogućnost da se posebnim zakonom, ukoliko dođe do promene Ustava, legalizuje pravo na sklapanje braka dva lica istog pola i priznaju sva pravna dejstva koja iz toga proizilaze odnosno koja su priznata supružnicima.

Inače, do 1994. godine homoseksualni odnos predstavljao je u Srbiji krivično delo.

Kada je u pitanju crkvena forma braka, od nje se odustalo jer, prema rečima Cvejić Jančić, naš Ustav to ne dozvoljava, već predviđa da se brak sklapa pred nadležnim državnim organom.

Očekivalo se da će u toku izrade GZ Ustav biti promenjen i da će biti predviđena i mogućnost sklapanja braka pred verskim starešinom koji bi proizvodio ista dejstva kao i brak zaključen pred matičarem.

Međutim, kako je ukazala profesorka, promene Ustava se nisu dogodile, a rad Komisije za izradu GZ u završnoj fazi.

– Sklapanje braka u verskoj formi je dozvoljeno, bilo pre bilo posle sklapanja građanskog braka, ali brak sklopljen samo u crkvenoj formi ne bi imao dejstva – naglasila je Cvejić Jančić.