Karađorđe Subotić najavljuje krvavi rat! Ja sam čovek iz kriminalnog miljea!

Nekoliko dana nakon njegovog povratka, njegovom rođenom bratu, Srbi Subotiću, napravljena je sačekuša dok se biciklom vozio po kraju, kada je zadobio lakše povrede glave nakon prebijanja metalnom štanglom. Ovom incidentu prethodio je još jedan, i to dok je Karađorđe još uvek bio unutar zidina rijalitija. U njihovu kuću nedavno je podmetnut eksploziv, koji samo srećom nije eksplodirao i razneo sve u komade.

Za sve ove napade, kako je tvrdio Srba Subotić, odgovoran je Aleksandar Čabarkapa, koji je međutim u nekoliko navrata putem svog i supruginog fejsbuk profila to demantovao, uputivši najgore uvrede na račun Subotića tom prilikom. Karađorđe Subotić je za "Espreso" pristao da ispriča šta se zaista dešava, ko stoji iza svih ovih napada, zbog čega, i šta je spreman da uradi da bi svemu tome stao na kraj.

Kako se osećaš sada kad si "na slobodi" i da li si očekivao ovako veliku podršku ljudi spolja?

- Iskreno, nisam očekivao toliku podršku, jer sam ja čovek iz jednog, da kažem, kriminalnog miljea, ali potrudio sam se da se ponašam normalno, onako kako se ponašam i napolju, i iskreno prezadovoljan sam zbog te podrške. Inače, ja sam takav, kod mene je higijena primarna, i strašno mrzim lenje ljude, tako da je to kod mene normalno. Radim ono što me pokreće.



S obzirom na to da si, kako kažeš, iz kriminalnog miljea, da li si imao strah od toga kako će te ljudi prihvatiti, ili si možda baš zbog toga i rešio da uđeš?

- Pa za mene je to bio veliki izazov upravo iz tog razloga. Negde sam hteo da pokažem, da ako sam se bavio time čime sam se bavio, ne znači i da je moja duša iskvarena ili da sam ja loš čovek. Jer to je ljudima bilo nespojivo, ta kriminalna priča im je bila nespojiva sa onim što su videli u rijalitiju. Međutim život je taj koji nam pravi različite okolnosti i ja jesam specifičan po tome što imam te neke anarhističke poglede na svet, ali ja nisam totalni anarhista, za mene je socijalna pravda primarna. Ja sam upravo u tom nekom svetu pokušao sebe i da prikažem tamo.

Jel bi napravio paralelu između zatvora i rijalitija, s obzirom na to da si u oba slučaja bio lišen slobode?

- Između rijalitija i zatvora postoje velike razlike, jer se u zatvoru zna ko šta radi, i zašto radi, dok ovde u rijalitiju se ništa ne zna, a postoje te neke zvezdice koje misle da su Bogom dane i ništa drugo ne znaju osim da se šminkaju, lepo obuku i ispoziraju za stolom, dok sve ostale stvari ih ne zanimaju. Ja sam se tamo trudio i da radim. Ja sam celo to imanje održavao, kuhinju i ekonomsko dvorište. To je da kažem bio moj primarni cilj. A ujedno sam zadrugarima kroz taj rad pokušao da objasnim da to nije ništa teško i da nije sramota. Ne može da umanji sliku o nama ako se prihvatimo nekog posla, naprotiv. Rad je taj koji oplemenjuje čoveka.

Sad kad si napolju, jel razmišljaš o tome da bi voleo da se ipak vratiš u rijaliti?

- Ja sam odande izašao iz jednog jedinog razloga, a to je zbog tog kolektivnog kažnjavanja. Ne znam ko je to izmislio da se svi muškarci kolektivno kazne, tako što su im skidali nedeljne honorare zbog moje greške. Onda su ostali rekli - ako Lepi Mića može da namaže nokte, onda što ti ne bi mogao. To je jednostavno nespojivo u mojoj glavi. Radi se upravo o tome što je sa mojim imenom to nespojivo. Drugo, to kolektivno kažnjavanje, ja nisam mogao da verujem da je to neko stvarno pomislio, a onda kad sam video da je to tako i kad je Zorica krenula da obasipa po meni drvlje i kamenje, ja sam rekao - okej, ja neću kao Lepi Mića da stojim na vratima, nego ću lepo da izađem sad odavde. Tako sam i uradio, i doviđenja prijatno. Mene su iz produkcije stvarno zvali da obavimo razgovor i da prevaziđemo taj problem, međutim ja sam to odbio, i možda je to bila podsvesna moja radnja, jer sam možda osetio da nešto nije u redu sa mojom kućom u Kaluđerici i sa mojom porodicom. I kad sam izašao zatekao sam jedan kompletan haos.

Haos u kom smislu? Jel pričamo o ovome što se desilo sa Srbom?

- Da, pričamo o tome. Pričamo o tome da je Srba sopstvenom srećom preživeo napade.

A šta se desilo tu u stvari, jel možeš da nam ispričaš?

- Navodno, Srba je komentarisao po društvenim mrežama i pojedinci su shvatili to kao neprihvatljivo za neki njihov kriterijum. Međutim, ja smatram da zbog komentarisanja postaviti nekom eksploziv, i da se on aktivirao, između dva zida je bio i da je to puklo, oduvala bi ga detonacija. Kompresija bi se napravila pukô bi ko dunja kad je baciš s visine. A ista ta osoba je napala Srbu usred bela dana, bez rukavica, bez maske, ostavio je znači i DNK. Srba mu je oteo tu štanglu. To za mene nisu ni kriminalci, to su očajnici, ovisnici od zabranjenih supstanci i ništa drugo. Taj čovek čije ime neću da spominjem, a koji stoji iza svega ovoga, u stvari je zloupotrebio to dete, iskoristio ga, i to dete će dobiti robiju samo zato što se plašilo tog izvesnog gospodina, da ga ne imenujem. Dan pre toga mi je isekao gume na traktoru, isekao instalacije, pošto nije uspeo da ga zapali, a prvo je to pokušao. Uspešno sam to juče popravio, jer ja imam konje na tom imanju i za njih je primarna ta hrana koju im ja proizvedem i meni taj traktor treba. Ja sam napravio dogovor i sa firmom koja sarađuje sa njima, one dve kravice tamo u Šimanovcima otkupim, da im darujem slobodu. Za mene je to primarna nagrada tamo, i to će tako i biti.

Moramo da te vratimo samo na priču o Srbi. Zbog čega se dešavaju te stvari? Jel postoji neki razlog?

- Pa evo objasniću plastično. Kao što na tom ekonomskom imanju postoji mnogo petlova, i sad mlađi petlovi grupno napadaju starije petlove da ih ubiju. To su neki zakoni prirode, gde ti mlađi naraštaji i generacije dobiju neku intuitivnu želju da ponište te starije generacije. I sad, kao što ti petlovi to rade, i ovi to isto rade. Da bi mogli sebe da uzdignu, moraju prvo mene da unize. I generalno, problem je u tome što ih ja nikad nisam teretio. Mene je to bilo malo sramota. Ali to su neki kompleksi koje oni ne mogu da prevaziđu, i onda je došlo čak i do toga da oni napadnu mog brata, koji nema veze sa svetom kriminala.

A ko su to oni? Jel pričamo o Čabarkapi?

- Ja neću da ga imenujem. Nebitna je ta osoba. To je za mene potpuno nebitna osoba. Ima tu dosta još ljudi oko njega, među njima čak i dece nekih mojih prijatelja, koja su totalno zloupotrebljena, koja su ušla u svet poroka i koja misle da je to ispravno i da to tako treba.



Pa dobro, i kako se to rešava na kraju?

- Pa ja se trudim da se to reši civilizovano.

Jel si dao rok za to takvo rešenje?

- Pa ja jesam dao rok. Međutim, neke stvari su neminovne, neke stvari ne mogu da se izbegnu. Nemam nikakav strah, nemam nikakav problem. Ja sam čovek koji je mnogo godina po zatvoru, čak ako je suđeno da opet provedem vreme u zatvoru, biće tako. Ako nije suđeno, biće drugačije. Zatvor za mene može da se desi u tri sekunde, upravo zbog takvih razloga. Ja neću dozvoliti nikome da ugrožava moj integritet i dostojanstvo moje porodice.

A kada je tačno nastao problem između tebe i Čabarkape? I kako ste uopšte ušli u konflikt vas dvojica?

- To je bio pre svega taj generacijski sukob, i onda i sukob zbog neuzvraćene ljubavi moje prema njemu.

U kom smislu neuzvraćene ljubavi? Šta se tačno desilo?

- Zato što je on hteo da se druži sa mnom, ali nije mogao, jer smo karakterno mnogo različiti. I to je onda potpuno neusklađeno, kao neki ljubavni par, kao ja i baba Ljuba sada i među nama samo vlada mržnja i ceo odnos se razvija u tom pravcu.

Ona je navodno njega dovela da bi tebi terala inat?

 Apsolutno da bi meni terala inat. Znači, taj problem koji ja sad imam sa njim je produkt baba Ljube. Sve to je napravila ona. I iako smo se razveli, ona je smatrala da ja njoj pripadam, i trudila se svojski da me ometa u svakom mom poslu i postupku, počevši od prodaje mašina, pa do paljenja mojih kola. Trudili su se ekonomski da me unište na svakom koraku. Primarni cilj im je bio da me zgaze.

Subotić je postao interesantan javnosti u vreme kada je njegova bivša supruga, kikbokserka Ljuba Pantović učestvovala u rijaliti programu "Farma". Mediji su tada pisali da je Ljubina i Karađorđeva ćerka Aleksandra ostala u drugom stanju sa njegovim protivnikom iz Kaluđerice, Aleksandrom Čabarkapom.

Apelacioni sud ga je 2014. godine pravosnažno osudio na dve i po godine zatvora jer je od prodavca muzičke opreme sa još jednom osobom pokušao da iznudi 5.000 evra.

Godinu dana ranije, Čabarkapa je pucao na Karađorđa, ali je Subotić tada za medije izjavio da to nema veze sa Ljubom i Aleksandrom, već da je to “druga priča”.