Zorica je umrla prirodnom smrću, a tome u prilog govori činjenica da je stan na šestom spratu bio zaključan iznutra, i ključem ali i lancem, a da nije niko mogao da na drugi način izađe iz njega jasno je jer su i prozori bili dobro zatvoreni.
Kako kažu svedoci koji su bili tu u vreme otvaranja stana u kome je pronađen njen bukvalno mumificirani leš, "stan je bio uredan, nije bilo nikakvih tragova premetačine niti nasilja, a njeni ostaci, očuvani, su pronađeni na krevetu".
Prema rečima komšinice, sa kojom se družila, Nadeždae Todorović,
"Zorica je viđena pre tri godine, kada su zajedno pričale ispred solitera":
"Ona često nije bila kod kuće. Živela je u Beogradu, gde je godinama radila. Njen brat Zoran je bio slep od rođenja, a kada su kupili stan u našem soliteru, on je bio tu više nego ona. Bio je u kolicima, teško se kretao, nije imao jednu nogu. Ali, sam se snalazio, kuvao, naručivao hranu preko dostave. Bio je lepo vaspitan i dobar čovek. Onda je smešten u starački dom, posle čega je ubrzo premionu tamo. Svoje organe je, kako mi je sam ispričao, zaveštao Medicinskom fakultetu da bi se studenti učili na njima. Videli smo da ne podiže poštu od aprila 2016. godine, sanduče je bilo puno raznih računa. Ali, niko nije reagovao, mada smo prijavili slučaj policiji. Dalja rodbina po majčinoj strani joj živi u obližnjem selu, ali ni oni nisu marili za to što je nema."Izvesna rođaka pokojne starice, Marina B. koja se javila iz Grčke, navela je da je za njenu tužnu sudbinu saznala iz medija. Sa njom je kontaktirala i policija. I ona je navela da je sumnjala da se sa njenom babom nešto dešava, i da je tražila od policije da proveri šta je sa njom, ali da su je policajci tražili, ali nisu uspeli da je pronađu. Upravnik solitera Zoran Savić, čiji je stan na istom spratu kao pokojne Zorice, kaže da je stan sada zapečaćen, i da niko nije mogao da predpostavi da je ona bila tu toliko dugo, mrtva:
"Kada su po nalogu Tužilaštva u stan ušli policajci, mrtvozornik, i ja kao svedok, ništa se nije osećalo. Nikakav neprijatan miris. Žena je ležala na krevetu, pokrivena ćebetom. Koža joj je bila očuvana, kosa, prosto kao da je mumificirana. Stručnjaci koji se razumeju u ovakve fenomene kažu da je to moguće, jer su prozori bili dobro zatvoreni, nije bilo vazduha u stanu, a radilo je sve vreme parno grejanje. To je sve verovatno dovelo do posebne klime, u kojoj je telo ostalo tako očuvano."Obzirom da je ova porodica poprilično asocijalno živela, po kazivanju upućenih niko im nije dolazio u kuću, sem komšinice Nadežde Todorović i rođaka sa sela, otuda nikoga nije ni zanimalo šta se desilo s Zoricom.
Nakon što je spomenik Zorice Miletić, koja je sebi odredila kao godinu smrti 2046, postao glavna tema u Kragujevcu, oglasio se i kamenorezac koji je ovu ploču napravio:
"Baka Zorica mi je tražila da pored godine smrti njenog brata na zajedničkom spomeniku uklešem pored njenog imena i godinu njene smrti 2046. Rekla mi je: "Rešila sam da živim 100 godina. Je l' ti imaš možda nešto protiv toga?". Uslišio sam njenu molbu i nikada je više nisam video."Zorica je nestala pre tri godine, a u sredu popodne je pronađena mrtva u svom stanu u Ulici kneza Miloša 23 u ovom gradu.