Lepa Brena trči sa komšijama iza kuće, igra se s psima, obilazi unučiće!

Lepa Brena, koja se ovih dana vratila iz Madrida, progovorila je iskreno o karijeri, suprugu Bobi, unuku Aleksandru... 

Da li vi često bežite? Kakav odmor preferirate, pasivni ili aktivni?

- Zavisi, kako kad. Volim da uživam i u jednoj i u drugoj vrsti odmora. Naravno, s porodicom je ipak to uživanje još lepše.

Kako ste se proveli u Madridu, odakle ste se nedavno vratili?

- U Madridu je naš venčani kum Jon Cirjak slavio svoj rođendan. Ako me pitate da li imam u životu nekoga koga toliko volim i poštujem kao čoveka koji nam je zaista puno pomogao još otkad smo Boban i ja kretali u život, ali i inače, onda je to definitivno Jon. Takođe, on je bio i dugogodišnji Bobin sportski menadžer. Divan je osećaj kada ste pored takve ljudske veličine. On ima 80 godina, a još veoma aktivno radi. Biti među 150 ljudi za koje je pravio rođendan, biti izabran i biti među zvanicama iz visokog društva iz čitavog sveta, za mene je bilo veoma emotivno i počastvovana sam.

Šta vas je najviše oduševilo na proslavi?

- Shvatanje života i drugačije viđenje stvari. Kod nas se čovek koji pređe 50. godinu života gotovo otpisuje. To naročito važi za žene. Za nas govore da smo stare i matore već sa 30 godina, a muškarci imaju veliku prednost u odnosu na nas. Zbog toga sam srećna što sam prisustvovala svetskom establišmentu koji ne poznaje predrasude i poštuje sve godine, poštuje tuđi rad.


Kada ste sa takvim ljudima i kada ste okruženi takvim veličinama, znate da ste na pravom mestu i da tu pripadate.Kojoj vi grupi pripadate? Grupi kakvih žena?

- Osećam da pripadam istoj toj kategoriji vrednih i ostvarenih ljudi, pa ne priznajem da su godine prepreka da se bavite sobom, da radite neki posao i da se bavite sobom. One priče: „Kada prestajete? Da li ste baka, da li ste ovo ili ono...?“ nerviraju me i deprimiraju. Razumem ja odlično šta znači šou-biznis, ali neću se nikada predati primitivizmu, malicioznom i malograđanskom stilu načina života i komunikacije. Podržavam sve žene da budu i osećaju se dobro, da se bave sobom i svojom karijerom, bez obzira na to koliko godina imaju i da znaju da su uvek dobre, vredne, lepe i pametne. Takođe, ne prihvatam nikakav antagonizam protiv muškaraca. Treba da dajemo jedni drugima podršku, da se volimo i da se poštujemo.


Kako se vi osećate trenutno u svojoj koži?

- Nikad se bolje nisam osećala u svom životu.

 

U čemu najviše uživate, u tome da ste majka, supruga, baka, folk Zvezda?

- Svaka moja uloga je sastavni deo mozaika moje ličnosti. Ispunjena sam na svim poljima - kao supruga, kao majka, baka, sestra, ćerka, tetka... kao neko ko radi svoj posao. Verujte mi da svaki taj segment mi je i bio potreban jer kada se od bilo čega umorite, možete da pobegnete u neki drugi deo, ili u ulogu koja vam je potrebna. Kada se umorite od posla i svega, pobegnete u ulogu majke i bake, tražite utočište u porodici. Kada vam je pak kućnih poslova preko glave, okrenete se poslu. Svaka uloga je jednako važna i dobro je da ih sve imate i negujete podjednako.

Kako pronalazite balans?

- U svemu tome što sam nabrojala. U porodici, poslu, prijateljima, malim stvarima... Radujem se svakom novom danu i životu uopšte.


Ko je Lepa Brena kada se kamere ugase?

- Lepa Brena je osoba koja izađe na scenu i nastupa dva ili tri sata. Kada završi svoj posao, skine kostim i pošalje ga na hemijsko čišćenje, skine šminku, ulazi u trenerku i živi sasvim običnim i skromnim životom. Trčim s komšijama iza kuće, igram se s kučićima, vodim računa o svojoj bašti, družim se sa svojom porodicom, obilazim unučiće…

 
Gde je tu pevanje?

- Divno je kada vam je posao pevanje, zapravo to i nije posao nego ljubav. Negde sam pročitala da je od svih umetnosti koje postoje Bog ipak izabrao da mu je pevanje najdraža umetnost. Za mene su pevanje i komunikacija sa svojom publikom, stvaranje novih pesama i kreiranje, vrlo dobar terapeutski momenat, zato što sve što mi je teško na duši izbacim iz sebe kroz pesmu. Vi znate da ja na sceni i padam, i smejem se, i ustajem, i plačem…

Mislim da je ta vrsta iskrenosti prema ljudima neophodna jer smatram da živimo u vremenu gde je vrlo teško nekome reći: „Sviđaš mi se“, „Volim te“, „Izvini... pokušajmo ponovo“. Živimo u vremenu gde žena nije zaštićena, gde stari nisu zaštićeni, a ni deca... U mojim godinama je toga biti svestan dobra stvar, a takođe je pohvalno slati tu poruku da ne date na sebe.

Da li unuk više uživa u vašim ili maminim pesmama i šta mu pevate?

- Ne pevamo mu ništa, ali mu puštamo muziku. Aleksandra i Filip mu puštaju stalno jer je to i zdravo, ali mu još ne pevamo. On je jedna predivna beba i mi samo sedimo i čekamo da se probudi, kako bismo smo mogli da se s njim igramo i mazimo. Dosta spava. A mi samo čekamo na red kad ćemo ga malo uzeti u ruke. 

Da li vam to dozvoljavaju roditelji ili ga sebično čuvaju samo za sebe?

- Niko nam ništa ne brani.