Ovo je jedan od najznačajnijih dana u toku Velike nedelje, jer je tada ustanovljena sveta tajna pričešća. Isus je tada blagoslovio hleb i podelio ga učenicima uz reči "Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštenja grehova", a potom je uzeo čašu vina i rekao im: "Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novoga Zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha".

Zato se na liturgijama vernici pričešćuju hlebom ili naforom - telom Hristovim i vinom koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.

Na Veliki četvrtak nema veselja, ali ima okupljanja vernika. Kod nekih pravoslavnih naroda i u nekim krajevima Srbije tog se dana, a ne na Veliki petak, boje uskršnja jaja, dok se u Rusiji na Veliki četvrtak mesi uskršnji slatki kolač.
 

Vaskrs i simboli: Upotrebljavamo ih, a ne znamo koliku moć imaju!

Ovaj praznik je jedan od dana određenih za pričešće vernika koji su, poštujući pravoslavni kanon, postili na vodi najmanje pet poslednjih dana, a veruje se da će danas čak i najvećim grešnicima, ukoliko se pričeste, gresi biti oprošteni.

Završetkom liturgije prestaje se za zvonjenjem, već se klepa, udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove. Posle liturgije je dozvoljeno jesti na ulju i popiti nešto vina.

Veliki četvrtak u raznim mestima obeležava se nizom običaja. Iako važi za veliki praznik, Veliki četvrtak je u potpunosti posvećen ratarstvu. Svi radovi su zabranjeni osim sejanja lubenice. Verovalo se da će lubenice, ako se poseju na ovaj dan, biti napredne. Takođe su rađene obredne radnje oko stoke, kako bi bila zdrava, jaka, kako bi se množila i davala mleko. Na Veliki četvrtak običaji su da žene odlaze na reku gde pale sveće, koje pričvršćuju na malim daskama, i puštaju ih niz vodu. Ovaj ritual posvećen je dušama mrtvih.

U manastiru Tronoša na ovaj dan pali se velika sveća, nekoliko desetina kilograma teška. Ona se, zatim, tokom čitave godine pali, dok se ne donese nova sveća, tj. do sledećeg Velikog četvrtka. Na Kosovu se na Veliki četvrtak farbaju jaja. Prvo ofarbano jaje toga dana zove se strašnik i za njega se veruje da štiti kuću od bolesti, uroka i vremenskih nepogoda. Nekada su se jaja farbala koprivom i ljuskom od luka, a prvo obojeno jaje “čuvarkuću” deca odnose na njivu i tu ga ostavljaju da ga sunce ogreje. Posle podne se jaje vraća u kuću, gde se čuva cele godine.