Dilema koja traje vekovima: Da li jaja treba farbati na Veliki četvrtak ili Veliki petak?

Etnolog i antropolog Vesna Marjanović kaže da se jaja mogu farbati od Velikog četvrtka do Velike subote. Poslednja, strasna nedelja, a posebno dani od Velikog četvrtka, sva je u znaku domaćinstva, pripremi ukusne hrane i farbanju vaskršnjih jaja.

U nekim krajevima naše zemlje smatra se da jaja treba da se farbaju na Veliki četvrtak ili Veliki subotu, a da je Veliki petak dan kada ne treba ništa da se radi, i da se provede u molitvi.

Crkva je prihvatila bojenje jaja još u 12. veku a kod nas ta praksa se javlja u 16. veku. Jaja bojena crvenom bojom su starijeg porekla nego ova današnja šarena i prema arheološkim izvorima, pominju se u zagrobnim kultovima kod starih evropskih naroda još od 4.veka nove ere.

Prvi pomen o bojenju jaja na teritoriji naše zelje potiče iz tridesetih godina 16.veka. „U jednom turskom zakonu o saskim rudarima i običajima rudarskim… ima, i ovakva odredba: 

"Kad im bude o rođenju Isaovu i o šarenim jajima… šarena jaja daju knizu…“

Nekada se crvena boja za bojenje jaja dobijala iz biljke broć tj, iz njenog korena, koje je potom bilo zamenjeno varzilom koje se dovozilo iz Brazila, a kasnije je varzilo zamenjeno anilinskim bojama. Zelene boja se dobijala kuvanje koprive ili spanaća. 


Postoje različiti nazivi za prvo obojeno jaje u kući, a ovo su neka od njih u zavisnoti gde se živi:

– čuvar, čuvara, čuvarkuća, čuvarak (Vojvodina)
– krstaš (Peć)
– strašnik (Prizren)
– izmamak (okolina Leskovca)
– čoban (Čajnič).

Čuvarkuća se čuva pored ikone do sledećeg Vaskrsa, a jaje od prošle godine treba pustiti niz reku da odnese svo zlo, koje je skupljalo tokom godine umesto ukućana. Ukoliko reke nema u blizini, jaje bacite što dalje od kuće.  Veruje se da pucanje kore na jajetu simbolizuje Hristovo vaskrsnuće, ali i buđenje prirode.