Buran život rokera! Bora Čorba obijao stanove i tri puta se ženio!

Prva Borina ljubav je pronađena mrtva u svom stanu, a on se godinama tražio dok sreću nije pronašao u trećoj ženi koja je čak 28 godina mlađa od njega.

Bio je oženjen Draganom Đorđević, sa kojom ima sina Borisa. Bora i Dragana su se sporazumno razveli 5. februara 2007, a Borisav Đorđević joj je ostavio stan u kojem su živeli. Dragana Đorđević je nađena mrtva u svom stanu u Beogradskoj ulici 27. marta 2007. godine. Policija je pored njenog tela pronašla pilule (antidepresive) zbog čega se došlo do zaključka da je počinila samoubistvo.

Bora Đorđević je prilikom gostovanja u emisiji "Dobro veče, Srbijo" na pomen voditeljke da je njegova bivša žena Dragana izvršila samoubistvo, promenio izraz lica i ispričao neku drugu verziju porodične tragedije: 

"Ona nije izvršila samoubistvo, već je preterala".

Po drugi put se oženio dvadeset šest (neki izvori kažu dvadeset osam) godina mlađom rudničankom Aleksandrom. Venčanje je obavljeno na Rudniku, 18. novembra 2009. Aleksandru je upoznao tokom turneje po SAD. Nakon četiri godine je i ovaj brak okončan. Posle toga počela je romansa sa Dubravkom Milatović kojan je od njega mlađa skoro tri decenije.

Bora je rekao da je ona njegova poslednja ljubav, te joj je čak napisao i knjigu:

"Ona je moja inspiracija i ljubav za ceo život. Imam ženu kakva se samo poželeti može. Mi živimo jedan život i često pričamo o našoj mladosti i svemu što smo proživeli. Ne znam čime sam zaslužio takvu ženu, ali sam srećan što je imam."

O svom odrastanju pričao je često i isticao da mu je detinjstvo u rodnom Čačku bilo lepo:

" Imao sam lepo detinjstvo. Uh, kako to zvuči. A bio sam i lepa beba. Nažalost, daleko je sad taj period, treba se prisetiti. Majka i otac su bili vredni i radni ljudi, drugačije u Šumadiji i ne može da se živi. Roditelje sam poštovao, ali sam im i zadavao glavobolju. Malo sam više bio vezan za majku, pa je ona i razumela moje nestašluke. Moram da priznam da jesam bio malo razmažen. Pokojna majka Nerandža, vrlo čudno ime, bila je profesor srpskog i davala mi je da pregledam pismene zadatke njenih đaka. Eto, toliko sam bio razmažen. Ona je uvek mislila da sam mali i za nju sam uvek ostao dete, pa se onda sablažnjavala zbog mojih stihova, a kada opsujem, govorila je: "Bože, sine." I dan-danas, kad god mogu, odlazim u Čačak, ponosim se što potičem iz te sredine. Često umem da kažem da Čačak nije grad nego stanje duha."

Roker je, kako se pisalo, sa svojim društvom provaljivao u tuđe stanove, a od tako stečenog novca u Beogradu su kupovali instrumente:

"Sve je to istina, ja to ne krijem. Važno je da sam oslobođen uz pojačan nadzor roditelja, pa mi ta krivična dela nikada nisu upisana u dosije. Kao da ne postoje. A da li sam nešto naučio iz tog ružnog perioda? Pa sigurno da jesam, i to mnogo. Ne bih danas bio ovoliko uspešan u muzici, svirao koncerte u toliko država i pisao pesme da nisam mnogo naučio na svojim greškama iz mladosti."