Vanbračna zajednica je neuknjižen stan, a brak uknjižen! Evo zašto!

U današnje vreme sve češće čujemo da je brak samo „parče papira” i da nam ne treba. Sa druge strane česte su vanbračne zajednice u kojima partneri žive godinama, imaju decu i jednostavno su – porodica. Ne ulazeći u slobodu izbora pojedinaca da uređuju svoje porodične odnose, predstavićemo vam ukratko razlike između braka i vanbračne zajednice.

Brak je zakonom uređena zajednica života žene i muškarca dok je vanbračna zajednica trajnija zajednica života žene i muškarca. U oba slučaja ne smeju postojati bračne smetnje među partnerima. Tako kaže Porodični zakon u svojim uvodnim članovima.

Vanbračna zajednica se teže dokazuje od braka jer je za brak dovoljan dokaz izvod iz matične knjige venčanih. Za vanbračnu zajednicu je bitna trajnost. To znači da postoji namera i svest o trajnijem zajedničkom životu. Trajnost bračne zajednice nije u srpskom pravu objektivno određena kao što je slučaj u zakonima nekih država gde je dokazivanje lakše. U BiH, između ostalog, vanbračnom zajednicom smatra se ona koja je trajala minimum tri godine, dok je u Norveškoj potrebno da partneri imaju potomke, ili da je zajednica trajala minimum dve godine.

Bračne smetnje za brak i za vanbračnu zajednicu su iste, a to je da ne postoji (van)bračna zajednica, da su oba partnera sposobna za rasuđivanje, da postoji različitost polova, da nisu u srodstvu (krvnom, usvojeničkom ili tazbinskom), maloletstvo (što je i krivično delo) i da postoji sloboda volje prilikom zaključivanja braka odnosno stupanja u vanbračnu zajednicu.

Vanbračni partner koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog vanbračnog partnera srazmerno njegovim mogućnostima isto kao da su u formalnom braku, što je i suština i obaveza zajedničkog života.

U pozitivnom pravu Republike Srbije ne postoji institucija registrovanja vanbračne zajednice. Da postoji onda ne bi bila vanbračna zajednica već – brak, što bi se na koncu svelo na iste posledice. Vanbračni partneri imaju prava i dužnosti supružnika pod uslovima određenim Porodičnim zakonom. Suštinski ih razlikuje to što nema formalnog braka, popularnog „parčeta papira”, a to ume da oteža život oboma. Tu je i problem: vanbračni partneri se ne nasleđuju međusobno. Imovina koju su stekli za života u vanbračnoj zajednici zajednička imovina, pravila su ista kao i kod zajedničke imovine supružnika. Iz razloga težeg dokazivanja njenog postojanja, vanbračni partner ne može ostvariti pravo na porodičnu penziju. 

1. Prvi nasledni red

Ostaviočevi potomci i bračni drug

Član 9

Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug.

Ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove.

Kad postoji ostaviočevo dete kome ostaviočev bračni drug nije roditelj, a imovina bračnog druga je veća od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavštine na jednake delove, onda svako ostaviočevo dete može naslediti do dva puta više nego bračni drug ako sud, pošto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano.

Pravo predstavljanja

Član 10

Ako ostaviočevo dete ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (unuci ostaviočevi), a kad neki od ostaviočevih unuka ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (praunuci ostaviočevi) i tako redom sve dokle ima ostaviočevih potomaka.

Ako ostavilac nema potomstva

Član 11

Kad ostavilac nema potomstva, bračni drug ne nasleđuje u prvom naslednom redu.

2. Drugi nasledni red

Ostaviočev bračni drug i roditelji

Član 12

Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo.

Ostaviočev bračni drug nasleđuje polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji.

Ako ostaviočev bračni drug ne može ili neće da nasledi, zaostavštinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji.

Ako ostaviočevi roditelji imaju potomstva

Član 13

Ako ostaviočev roditelj ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (braća i sestre ostavioca), njegovi unuci i praunuci i njegovi dalji potomci, po pravilima koja važe kada ostavioca nasleđuju njegovi potomci.

Ako ostaviočevi roditelji ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju njihovi potomci, onako kako je određeno u prethodnom stavu.

Detalje možete pogledati OVDE.