Miša Mijatović tvrdi da je njegov prijatelj Šaban Šaulić predvideo svoju smrt!

Šef narodog orkestra RTS Miša Mijatović tvrdi da je njegov dugogodišnji prijatelj i saradnik pokojni Šaban Šaulić predvideo svoju smrt. On naglašava da je Šaulić pre mesec dana rekao da će umreti i da ga sahrane uz stihove treće strofe poznate sevdalinke "Prebrojana ljeta" Rize Hamidovića: 

"Dijelio sam s vama i radost i tugu na posljednjem putu, halalite meni niko od vas suzu za mnom pustit ne smije kad ne bude mene, pjevajte mi pjesme".

"Nisam verovao kada mi je prijatelj javio za nesreću. Rekao sam: "Daj, beži! Šabana sahranjuju već 10 puta. Nema šanse". Međutim, čovek je proverio, a kanije sam video vesti na portalima. Bio sam šokiran! Iz Kraljeva sam odmah došao u Beograd, otišao kod njegove supruge Goce. Ne pamtim da je posle Titove smrti u državi bila veća žalost nego sad za Šaletom."

Kako si reagovao kada ti je Goca tražila da na sahrani sa kolegama odsviraš "Ne plači, dušo"?

- Opirao sam se, bojao sam se kako ću to izdržati. Izgurao sam, a mislio sam da ću se srušiti u grobnicu. Opet, lakše je bilo što nas je sviralo petoro. Šta ćemo, stegnemo malo srce i zube. Opet sam imao u glavi da bi on na neki način to i voleo, da to budemo baš mi. Prvi put u životu sam to učinio. Nadam se da je i poslednji. Ruka mi se sve vreme tresla.


Kada i kako si upoznao Šabana?


- Upoznali smo se 1975. kada sam došao na akademiju u Beograd. Tada je bio aktuelan čuveni restoran "Šumatovac", gde su se okupljali pevači, glumci i ostali. Tu je počela i naša saradnja i druženje. Poslednjih mesec dana smo baš bili bliski i često smo se viđali i pravili sedeljke do jutra.


Šaulićevi prijatelji kažu da je on u poslednje vreme bio čudan.


- Imao je predosećaj da će se nešto desiti jer je bio drugačiji. Imao je neke priče i ambicije koje nisu ličile na njega, u smislu "Daj, uradite mi pesmu, daj da snimim nešto". To ne liči na njega jer smo uvek mi njega terali i jurili da uđe u studio.


Da li je nešto konkretno rekao?


- Jedno veče smo sedeli u kafani. Pričao je neke stvari koje su na neki način govorile o nečemu da će se desiti. Na primer, otkazivanje, zakazivanje aerodroma i slično. Najviše mi je zaparalo uši to što je zajedničkom prijatelju rekao: "E, kad budem umro, hoću da mi pevate treću strofu ove sevdalinke. Ako me nadživite, učinite mi to", i čitao je reči iz telefona.


Zašto to niste učinili?


- Setili smo se toga tek za vreme sahrane. Sutradan smo otišli na njegov grob i odsvirali smo mu to za dušu.


Radio si dugo sa Anom Bekutom. Je li ona zaista smekšala otkako je sa Mrkom u vezi?


- Ne bih se složio s tim. Poklopilo se da je ona poslednjih godina eksplodirala i popularna zahvaljujći njenim pesmama, pogotovo onim koje su se povampirile. Ona ima puno hitova, pevaju joj se pesme. Njen fazon pevanja je malo urbaniji od klasičnih narodnjaka i to je rezultiralo uspehom, a to nema veze sa Mrkom. Ista priča kao sa Cecom i Arkanom. Džaba tebi 100 Mrkonjića i Arkana ako tebe narod neće.


Kako gledaš na ove aktuelne pevače zvezde "Granda". Vidiš li u nekome pravu zvezdu?

- Meni se jako sviđala mala Tanja Savić, ali ona je prkockala svoju karijeru. Nije uspela, a mogla je najviše od svih da uradi jer je slatka, zgodna, pametna, odlično peva, ima lepe pesme. Što je najvažnije, imala je punu podršku Saše Popovića i celog "Granda" i svi su u nju polagali sve nade. Ali, posle "Zlatnika", koji je hitčina, samo je nestala. Miroslav je dobar, pošten i korektan čovek. Veliki je profesionalac. Jeste malo bandoglav i tvrdoglav, što on sam za sebe kaže. Nije mnogo fleksibilan, što na um to na drum. Često u korist svoje štete, nema problem da kaže šta misli i odbrusi, pa mnogi ljudi misle da je drkoš. Njemu treba samo znati narav i žicu. Niko od nas nije idealan, svi imamo svoje mane i vrline, ali generalno je čestit i pravedan čovek. Od svih pevača sa njim imam najdužu i najbolju saradnju.