Zemlja će se toliko zagrejati da na njoj neće moći da se živi!

U oktobru 2007. godine, seljani iz mesta u regionu Penza skrili su se u pećini, čekajući kraj sveta. U maju 2008. godine, plašili su se meštani sela, Zemlja je trebalo da nestane zbog sudara sa kometom. Obzirom da se katastrofa nije dogodila, seljani su postepeno napustili sklonište.

Doktrina o kraju sveta je različita u pojedinim religijama. U hrišćanstvu, Armagedon se predviđao u 1000. i 2000. godini. U kalendaru Maja, kraj sveta je padao 2012. godine. Pretnja je očekivana s neba. U današnje vreme, astronomi su otkrili sve, manje ili veće objekte koji mogu da se približe Zemlji na vrlo malu udaljenost. Tačnost izračunavanja trajektorije je uvek ograničena, pa ni sudar, u nekim slučajevima, nije isključen.

Većina naučnika je zabrinuta zbog asteroida po imenu Apofis. Očekuje se da će on proći pored Zemlje 13. aprila 2029. godine na "samo" 38.000 kilometara od centra Zemlje. Postoji veoma mala verovatnoća da će se "susresti" sa opasnom zonom od šest metara, gde će gravitaciono polje planete promeniti njegovu trajektoriju. Tokom sledećeg povratka asteroida 2036. godine, smatraju naučnici, on bi mogao da se sudari sa Zemljom. Kako je proračunato na Moskovskom državnom tehničkom univerzitetu, ruski Daleki istok, zemlje Centralne Amerike i zapadne Afrike spadaju u rizičnu zonu tokom sudara sa Apofisom 2036. godine.

Nemački astrofizičar Sebastijan fon Horner je tvrdio da je Sudnji dan negde između 2020. i 2050. godine.

Pre više od pola veka, američki matematičar Hajnc fon Forster i njegove kolege objavili su članak o tačnom datumu kraja sveta, to je, tvrde oni u tom izveštaju, 13. novembar 2026. godine. Nemački astrofizičar Sebastijan fon Horner je 1975. godine, tvrdio je da je Sudnji dan negde između 2020. i 2050. godine. Tokom tog perioda, čovečanstvo će toliko porasti da neće moći da se hrani, zbog industrijskih emisija u atmosferu, planeta će se zagrejati toliko da će biti nemoguće na njoj živeti.

Američki naučnici uneli su nove vrednosti i fon Hornerovu formulu i rezultati su se promenili za 300 godina. Proračunali su da smak sveta neće pre 2300. odnosno 2400. godine zbog globalnog zagrevanja i pšregrevanja planete zbog ljudskih aktivnosti.

Rimski klub, udruženje intelektualaca, naučnika i futurologa je, 1972. godine, prezentovalo izveštaj o ograničenjima civilizacije. Autori su analizirali rast populacije, industriju, trošenje neobnovljivih izvora energije, degradaciju životne sredine i došli do zaključka da tokom 21. veka postoji velika verovatnoća da dođe do kolapsa. Međutim, on moće da bude izbegnut ako čovečanstvo promeni ponašanje i tehnološki razvoj.

Ipak, naučnici su došli do zaključka da je naša planeta Zemlja na sredini svog puta i da imamo još nekoliko vekova ili milenijuma u rezervi.