Robert Omaljev, prvi sin Šabana Šaulića, od ranog detinjstva sretao se sa nedaćama. Robert je rođen paralizovan, a njegova majka nije marila za njega, te je brigu o pevačevom sinu počela da vodi komšinica Radovanka Kanački, poznatija u Zrenjaninu kao baka Seka.
Ekipa Srpskog telegrafa posetila je ovu 85-ogodišnju staricu u njenom domu u Zrenjaninu, a ona je tom prilikom otkrila detalje odnosa
Šabana sa vanbračnim sinom i istakla da se tragično preminuli pevač tajno viđao sa naslednikom godinama:
"Robert je bio paralizovan kao beba. Majka mu je radila u Nemačkoj, a njega je ostavila kod tetke u Batajnici. Jednog dana tetka je odlučila da ga dovede u Zrenjanin kod babe i dede jer joj njegova majka Nena nije slala novac za njegovo izdržavanje. Baš tada smo moj pokojni suprug i ja prošli ispred kuće gde su živeli Nenini roditelji i ugledali bebu samu na ulici. On je tada imao samo 10 meseci. Ja sam ga odmah povela u našu kuću, a ubrzo sam saznala da je on Nenin sin. Dete mi je odmah priraslo za srce. Htela sam da vodim računa o njemu, ali ga je Nena odvela u Nemačku. Ubrzo ga je vratila i onda je on ostao kod mene."Ona priča kroz suze i otkriva da je Šabanova supruga Goca ponudila Robertovoj majci 10.000 nemačkih maraka da se vanbračni sin pevača ne bi prezivao Šaulić:
"Šaban i Goca su redovno dolazili da obilaze Roberta. Išli smo i u Šabac na vašar svi zajedno. Šaulić mi je poklonio zlatne minđuše, koje i danas nosim, i skupocene vaze. Davao je novac za sve što je Robertu bilo potrebno, a ja sam ga vodila u banju Rusanda kod Melenaca na terapije kako bi prohodao. To je bio jako težak period. Dok sam radila u bašti, zavežem Robija na leđa i kopam. Međutim, ubrzo je prohodao, ali i dan-danas ćopa na nogu. Goca je predlagala Neni da Robert pređe da živi sa njima, ali da ona nema nikakav kontakt sa njim. Nena to nije htela da prihvati jer je želela da bude sa Šabanom. Kada je Robert napunio osam godina, Goca je zahtevala od Šabana da traži od Nene da se dečak ne preziva Šaulić. Dala im je 10.000 nemačkih maraka da izbrišu to prezime. Robertova majka je to prihvatila i on je posle uzeo očuhovo prezime Omaljev. Oni su od tih para kupili plac. Tada su se i rastali. Posle su se retko viđali."Baka Seka ističe da je Šaban poslednji put došao u Zrenjanin da vidi sina pre desetak godina:
"Nakon što je Robert promenio prezime, Šaban se sa njim retko čuo i viđao. Ni Sanela, Ilda i Mihajlo nikada nisu zvali Roberta. Samo me je Šaban zvao s vremena na vreme da pita kako je Robert i da li mu nešto treba. Dolazio je tajno da ga viđa u moje dvorište. To je radio godinama, gotovo pola Robijevog života je tako bilo. Kada sam pitala Šabana zašto više pažnje ne obrati na Roberta, on je samo ćutao."