Vranješ smatra da mu je ugrožena sigurnost! Ipak milione neće dobiti lako!

On je u privatnoj krivičnoj tužbi podnetoj Prvom osnovnom sudu u Beogradu naveo da ga je Jelena Karleuša 14. januara tekuće godine uvredila preko društvene mreže Fejsbuk tako što je objavila javno saopštenje upućeno svim medijima, a koje glasi:


"Ti crve mali, nećeš fudbal zaigrati više nikad nigde, ni u klubu, niti za reprezentaciju! U Bosni znaju da si šizofrena budaletina i nikome ne trebaš! Svi te preziru jer si fašističko rasističko go*no! Ti crve bolesni, možeš da montiraš slike i snimke i šta god ti padne na pamet, možeš da rodiš snimak kako ti golom guzicom sedim na njušci, možeš da smisliš šta god hoćeš - ne možeš mi ugroziti brak, ni porodicu, a tako si silno, crve, to želeo! Žalim tvoju ženu i tvoje dete! Ali kako si ti naudio mojoj porodici, tako će se sad sve zlo vratiti tvojoj! Bežite! Iselite se, crve! Brzo! Sve ovo što si uradio da bi me kaznio što nisam želela da budem s tobom - džabe ti je. Smeju ti se sve pevačice, a ima ih mnogo, koje opsedaš porukama i slikama! Paćeniku! Moj savet ti je da se ubiješ odmah! Jer će te je*ati prvi muškarac koji naleti na tebe! Je*aće te jer si mučenik koji je udario na majku dvoje dece i ženu, onako kako to nijedan muškarac nikada ne bi! Samo gnjide kao što si ti! Je*em li ti zlo seme devijantno! Ti si završio svoje".

Pored toga, istom sudu Vranješ je podneo i tužbu za naknadu nematerijalne štete, a vrednost spora je dva miliona dinara. Kao dokaz, fudbaler je naveo isti razlog, odnosno uvrede koje je ona objavila.

Ognjen Vranješ je podneo i krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, odeljenju za visokotehnološki kriminal, protiv JK zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršila krivično delo ugrožavanja sigurnosti iz člana 138 Krivičnog zakona. Kao dokaz, u prijavi je naveden identičan Jelenin citat koji sadrži sporne uvrede na njegov račun, a tužilaštvo će naknadno odlučiti da li će protiv pevačice pokrenuti postupak.

Iz tog razloga, pozvali smo poznatu advokaticu Vesnu Golubović, da kao ekspert da svoje mišljenje o njegovim tužbama:


"Krivično delo Ugrožavanje sigurnosti spada u red krivičnih dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina koje, s obzirom na visinu zaprećene kazne, inače ne spada u red krivičnih dela iz nadležnosti Višeg javnog tužilaštva. U konkretnom slučaju međutim, s obzirom na sredstvo izvršenja, spada u nadležnost Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal Višeg tužilaštva u Beogradu", rekla je ugledna pravnica.

Ona napominje da tužilaštvo ne može da ne prihvati krivičnu prijavu:

"Ono je dužno da po prijemu krivične prijave po njoj postupi, tako što će najpre ispitati postojanje nadležnosti za postupanje, a potom i postojanje uslova za krivično gonjenje. Tužilac će izvesno saslušati optuženu, radi provere da li ona osporava navode prijave, a od toga će zavisiti i dalje procesne radnje", objasnila je advokatica. 

Ona dodaje da u slučaju osporavanja činjenice da je optužena lično uputila poruku predmetne sadržine preko navedene društvene mreže, tužilac spornu činjenicu može utvrđivati veštačenjem:

"Ukoliko pak odbrana ne spori činjenične navode prijave, ali osporava postojanje pravne kvalifikacije opisanih radnji odnosno postojanje ovog ili krivičnog dela uopšte, tužilac, zavisno od sopstvene procene, može odbaciti krivičnu prijavu ili podići optužni akt", napominje Golubović i dodaje: 

"Koliko vidim, advokati Vranješa su računali na tu mogućnost, kada su istovremeno podneli i privatnu krivičnu tužbu (pretpostavljam za uvredu). Naime, da bi postojalo krivično delo ugrožavanje sigurnosti, neophodno je da se preti napadom na život ili telo lica kome je upućena pretnja, ili njemu bliskog lica. U činjeničnom opisu dela, međutim, takva, eksplicitna pretnja ne postoji, što otežava dokazivanje namere. "Zlo" koje se pominje, može biti na nivou očekivanja da se nekome vrati "ono što čini". Priželjkivanje takve satisfakcije je blisko osećanju povređenosti, izneverenosti, i u tom kontekstu, nema karatkter pretnje".

Advokatica napominje da je pored toga neophodno da pretnja bude ocenjena kao ozbiljna i objektivno podobna da kod oštećenog izazove jače osećanje straha, nespokojstva i lične nesigurnosti:

"Ta vrsta procene odrediće sudbinu krivične prijave odnosno da li će ona biti odbačena ili će postupak ući u fazu glavnog pretresa. Očekujem da će se organ postupka baviti i okolnostima pod kojima je došlo do upućivanja predmetne poruke, koje su svakako značajne u kontekstu, motiva, ozbiljnosti, te namere izvršenja dela. S tim u vezi značajan je i međusobni odnos učesnika, kao i lična svojstva oštećenog i osumnjičene", ističe Golubović. 

Kako objašnjava dalje, ne treba  izgubiti iz vida mogućnost podnošenja protivtužbe koja se odnosi na postupak po privatnoj krivičnoj tužbi, kada bi sud o uzajamnim zahtevima odlučio jedinstvenom odlukom.

"U svakom slučaju, smatram da je daleko veći izgled na uspeh parnične tužbe, imajući u vidu da je dokazivanje povrede časti i ugleda kao ličnih dobara, daleko jednostavnije, ali lično sumnjam da će opredeljeni iznos zahteva biti usvojen. Naime, građanskopravna i krivičnopravna odgovornost ne moraju nužno koincidirati", zaključila je Vesna M. Golubović.