Boki: Tetketino s bradom, da li si se transvestirao nekad?
Marijan: Ma, mani se mene, trandžo.
Boki: Hoćeš ti to, vidim da želiš, frustrirani čoveče. Imaš ti neku traumu iz detinjstva. Potom mu je prišao i mazio ga po telu, a političar je bežao.
Marijan: Pusti me. Nemoj me prljati svojim rukama, nemoj da te pljusnem vodom.
Boki: Ja samo hoću golog da te mazim.
Marijan: Skloni te prljave, debele prste sa mene.
Boki: Kakve mišiće imaš, Marijane. Imaš bolesne oči. Zašto bežiš od jednog trandže? Pravi muškarac, beži od trandže kao što sam ja.
Marijan: Ko zna odakle si uvezen.
Boki: Ja sam debeli transvestit, tačno je to. Znam da ti drhti telo, treseš se od mene, želiš me, znam. Uzmi me, Marijane. Celo veče ću da posvetim tebi i samo tebi. Ti mene voliš, ja bih samo zbog tebe to uradio.
Marijan je potom pobegao u spavaću sobu, ali ga je Boki stigao, pa je bio primoran da drži vrata kako ne bi mogao da izađe. Boki je navaljivao kao zver, dahtao i grebao staklo.
Boki: Ja ću da grebem ova vrata svom snagom, da dodirnem to tvoje telo. Ti si pravi muškarac za mene. Ja ću večeras da te smestim u krevet i da te uspavam. Skini se, Marjane, maziću te i paziću te celu noć.
Boki je jurio Marjana svuda po kući. Kad više nije mogao da podnese Bokijevo maltretiranje Marijana, Ekrem se javio iz kreveta.
Ekrem: Prestani da mučiš tog čoveka, nema smisla više. Nije zanimljivo. Molim te, pusti čoveka, nemoj da ga mučiš.