Krstovdan: Praznik posvećen krštenju prvih hrišćana! (VIDEO)

Krstovdan se slavi uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike. Ovo je prvi dan posle Božića kada se strogo posti, jer je do ovog dana važilo razrešenje zbog velikih praznika. U kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta, na kojem je na Golgoti razapet Hristos.

Zimski Krstovdan se praznuje i u znak sećanja na velike mučenike i stradalnike Svetog Teona i Svetog Teopemta. Ponudivši im život zarad odricanja hrišćanske vere, car Dioklecijan je pokušao da Teopemta i Teona na taj način uceni. Međutim, Teopamt – biskup nikodimijski, na tu pretnju je odgovorio: Stoji napisano: ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti. Ti, care, imaš vlast nad mojim telom, čini sa njim što ti je drago. Zbog ovakvog odgovora, Teopemeta su posekli mačem, a Teona su živog zatrpali, 298. godine.

Prema predanju, prvi koji su primili hrišćansku veru i prve pouke nove vere pominju se kao katihumeni ili oglašeni, dok je u srpskoj crkvi i narodu dan krštenja prvih hrišćana poznat kao – Zimski Krstovdan.

Na Krstovdan, kada se slavi preko nedelje, u hramovima se služe carski časovi, služi se liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz osvećenje vode, koji prati praznično bogosluženje – prepodne. Poslepodne služi se liturgija Svetog Vasilija Velikog.

Nakon liturgije vrši se veliko osvećenje vodice u hramovima, a sutradan, na Bogojavljanje, voda se osvećuje na rekama ili nekim drugim otvorenim mestima. Pri sveštanju vodice, moli se da voda bude za isceljenje, duhovno i telesno pročišćenje, izbavljač od grehova i da osvećuje srce i um. Posle sveštanja, vodica se deli narodu za spasenje i zdravlje.