Slama se unosi odmah iza badnjaka. Domaćin ili neki drugi odrasli muškarac iz kuće unosi u kuću veliki naramak slame koji je tog jutra načupan iz stoga, zavezan užetom i odložen u nekom delu dvorišta da sačeka veče. Negde se slama unosi u velikom džaku spremljenom za tu svrhu, a posle se preko tog džaka postavlja badnjačka večera.
Slama se unosi po istom obredu kao i badnjak. Onaj ko unosi slamu pozdravlja ukućane rečima:
"Srećno vam Badnje veče"A ukućani mu odgovaraju:
"Bog ti dobro dao i sreće imao." Domaćica ga zasipa žitom iz sita, a zatim onaj koji je uneo slamu spušta je na pod i imitira kvocanje kvočke: kvo, kvo, kvo. Deca čupkaju slamu i imitiraju piliće: piju, piju, piju…
Ovaj običaj upražnjava se da bi živina bila u svemu napredna. Slama se zatim rastura po celoj kući, posebno tamo gde će se spavati. Ponegde postoji običaj da preko slame prostru zatirače i pa svi ukućani te veče spavaju zajedno na slami.
Tamo gde slamu unose u džaku, ne rasturaju je po kući, jer je obično nema mnogo. Takva slama se najčešće stavlja pod sto i u jedan kraj kuće. U nekim krajevima, pre nego što se slama unese u kuću, domaćin sa njom prođe triput oko kuće. Posle unošenja badnjaka i slame u kuću, domaćin sa nekim čobaninom odlazi u štalu i tor i stoku posipa žitom i vinom.
Za običaj unošenja slame vezuje se i legenda:"U štali gde se Hristos rodio bili su vo, konj i mazga. I dok su vo i konj bili zadovoljni žitom koje im je Bogorodica bacila, mazga je prišla i počela da grize slamu. Bogorodica je tada proklela mazgu, pa je od tada mazga neplodna."