Pas je bio jako bolestan. Nije bilo sjaja u njegovim očima. Izgledao je beznadežno. Pia ga je smestila u kavez i povela sa sobom. Bila je svesna da su šanse da preživi minimalne:
"Plakala sam jer nisam mogla verovati da mu niko nije želeo pomoći."
Bio je 23. decembar, bližio se Božić kada je Pia posetila prijateljicu koja joj je ispričala o životno ugroženom uličnom psu. Pia je odlučila da ga potraži i spasi. Pronašla ga je pored jedne kuće, smestila u kavez i povela sa sobom. Bila je svesna da su šanse da preživi minimalne.
Ubrzo ga je odvela veterinaru koji je bio jako skeptičan. Nije verovao da će pas preživeti Božić. Pia je odlučila da zapostavi sve svoje obaveze, kako bi se u potpunosti posvetila psu. Tih par dana skoro da nije jeo. Uzimao je po malo vode, pa je dodatno izgubio na kilaži.
Od momenta kada ga je spasila i dovela u svoj dom, Pia je primetila koliko se psić bori za svoj život, što je i njoj davalo dodatnu motivaciju. Zbog borbenosti ga je nazvala Hercules.
Zbog neuhranjenosti, i nerazvijenih mišića, Hercules nije mogao ni da stoji ni da hoda. Jednog dana je priredio iznenađenje za Piu. Sam je ustao i počeo da hoda, a ona je plakala od sreće. Ubrzo su se nespretni koraci pretvorili u veselu igru i Hercules se osećao sve bolje i bolje. Počela je i da mu raste nova dlaka. Dva meseca nakon spašavanja, Hercules je izgledao kao drugi pas.
Kada je došlo vreme da mu nađe dom, Pia nije mogla da se rastane od njega i odlučila je da ga usvoji.