Sveti Nikola: Hrišćanska legenda o Deda Mrazu!

Ova legenda počinje od vremena kada je Nikola već postao ugledni sveštenik, smenivši svog strica na mestu episkopa. U to vreme, njegovi roditelji su umrli, a Nikola, ne mareći mnogo za materijalne stvari, počeo je deliti imanje svojih rodtelja siromašnima.

U to vreme u Patri je živeo jedan ugledan i bogat čovek, koji je kasnije izgubio svoju službu i sav svoj imetak. Taj čovek je imao tri kćeri, koje su bile veoma lepe, ali oskudica je bila toliko velika da on nikako nije mogao da ih uda, jer nije imao miraz da im da, pa je odlučio da, zbog strašne nemaštine, svoju kuću pretvori u bludilište, a svoje kćeri u bludnice.

Sveti Nikola je nekako doznao za tu odluku nesavesnog oca, pa je uzeo vrećicu, napunio je zlatnicima, umotao je u platno i prišunjavši se noću kući ovog nesrećnog čoveka, ubacio je zamotuljak kroz prozor. Otac onih devojaka jako se začudio kada je ujutru našao toliki novac, i pripisavši to milost Božijoj, odlučio je da ga da u miraz najstarijoj kćeri. To isto ponovilo se i sa drugom njegovom kćerkom.

Odavde legenda ima dva kraja. Po prvoj verziji, čovek je naslutio da će se njegov dobrotvor pojaviti i treći put, kako bi mu ostavio novac da i treću kći uda, pa ga je u zasedi čekao nekoliko noći. Kada je Sveti Nikola došao da i po treći put ostavi svoj dar, čovek  je iskočio iz svoje zasede i u svom dobrotvorcu prepoznao je Svetog Nikolu. Tada ga je svetitelj zakleo da o njegovom dobročinstvu ništa ne govori i uz to mu je dao i mnoge pouke korisne po dušu.

Drugi kraj ove hrišćanske legende je malo drugačiji.

Naime, Nikola je video da ga otac devojaka čeka u zasedi, pa se tako dosetio, da ne bi bio otkriven, da se popne na krov i zlatnike ubaci kroz dimnjak, a pošto su se čarape sušile na otvorenom ognjištu, zlatnici su padali pravo u njih. Iz ovog drugog kraja priče će se, mnogo vekova kasnije, kod nas razviti kult Božić Bate, a u zapadnoj kulturi kult Deda Mraza.