Marijan Rističević tukao i psihički zlostavljao bivšu ženu!?

"Upoznali smo se 1998. godine preko zajedničkih prijatelja. Posle četiri meseca zabavljanja odlučili smo da se uzmemo, tako da smo se u junu ‘98. godine venčali u crkvi i opštini. Sve je bilo sjajno i bajno do polovine naredne godine, kada je počeo da se bavi politikom" - počinje svoju priču Svetlana, koja dalje opisuje kakav je život živela  sa Marijanom:

"Sa njegovom politikom kreću svi moji problemi. Porodica mu nije bila bitna. Često je bio odsutan od kuće, i to na po dva, tri meseca. Govorio je kako ima neke političke kampanje, mada znam da to nije bila istina. Videla sam ga nekoliko puta sa drugim ženama, a i prijatelji su mi javljali. Nisam smela ništa da mu kažem jer znam kakve je naravi bio. Često se opijao, dolazio kući mrtav i iz čista mira me tukao. Dešavalo se da po nekoliko dana budem u podlivima i masnicama, a nikom nisam smela da se obratim" - priseća se Svetlana, koja kaže da nije imala podršku Marijanovih roditelja i dodaje:

"Tih prvih godinu dana sve je sa svima bilo u redu. Posle im je odjednom smetalo to što sam ja 20 godina mlađa od njega. Jednostavno, nisu želeli da pričaju sa mnom. Mi smo živeli na spratu, a oni u prizemlju kuće. Kao da nisam postojala za njih. Dešavalo se da me vide izmlaćenu, uplakanu, ali nikad ništa nisu rekli. Nije imao meru kad me je tukao. U kući je njegova majka diktirala šta se i kako radi, a vidim po onoj video-poruci koju su mu pustili da se ni sad ništa nije promenilo" - priča sa tugom u očima Svetlana, koja je bez obzira na sve i dalje želela da zatrudni sa Rističevićem.

"Jako sam želela da zatrudnim, međutim, to nije išlo. Njegovi roditelji su me krivili, ali problem je bio u Marijanu. Dolazili smo nekoliko puta iz Karlovaca u Beograd na veštačku oplodnju i ništa nije uspevalo. Onda smo išli i u Sloveniju, ali ni to nije dalo rezultata. Na kraju, kad je Marijan uradio pregled, doktori su nam rekli da je u njemu problem. Ima ’spavajuće’, slabo pokretne spermatozoide, a kad se na to doda da je dnevno pušio po tri paklice cigara i da je često pio, onda šanse da zatrudnim skoro da nisu ni postojale. Zbog tolike količine alkohola valjda je postao impotentan, tako da pored svih muka u to vreme ni seks nismo mogli da imamo" - rekla je Svetlana.

Zbog svega ovog, posle osam godina braka odlučila je da ode od političara.

"Jedan dan mi je puklo u glavi. Pokupila sam najosnovnije stvari i pobegla kod roditelja. Međutim, vrlo brzo me je našao i vratio na silu kući. Kad sam videla da se ništa nije promenilo, opet sam pobegla od njega, ali taj drugi put sam otišla negde gde me niko ne zna. Tražio me je, išao kod mojih roditelja, prijatelja, ali bezuspešno. Na kraju je prijavio policiji da sam nestala, pa su me i oni tražili. Kad sam to saznala, otišla sam u stanicu i rekla da je sve u redu, odnosno da sam živa i objasnila im zašto se krijem. Na tome se i završilo. U decembru 2005. godine sam podnela zahtev za razvod braka, a to isto je i on uradio u januaru naredne. Za sve vreme parničnog postupka viđala sam samo njegovog advokata" - priča Svetlana, koja nije ni bila svesna da joj tek tad nastaju još veći problemi sa Marijanom.

"Kako se bližio dan kada ću se razvesti od njega, nada mnom je vršen sve veći pritisak, prećeno mi je kako bih se odrekla imovine. Stvarno ne mogu da pričam čime su se sve služili da bi dobili ono što žele. Na kraju sam i potpisala da se odričem svega, samo zarad nekog mira. Još mi je rekao da ne smem da se odreknem njegovog prezimena, tako da sam ga i to poslušala. Za uzvrat je rekao da će mi pomoći kad god to bude trebalo. Obratila sam mu se samo jednom kada sam ostala u drugom stanju, ali nije hteo da mi pomogne, tako da ga posle toga nikad više nisam ni zvala" - rekla je Svetlana.