10 pesama koje su postale popularnije od filmova iz kojih su potekle!

Ako ste ikad čuli da je neki hit rađen za film, a vi ste se upitali: "Za koji?", to je prvi znak da je soundtrack "iskočio" iz filma i ostao poznat nezavisno od njega.

Pesme iz domaćih filmova:

"Flojd"

Kada je reč o muzici iz domaćih filmova, počasno prvo mesto zauzima pesma „Flojd“ Dada Topića iz filma „Nacionalna klasa“.

Dado Topić je svojom pesmom potpuno preneo atmosferu iz filma, a tekstom pesme savršeno opisao glavnog lika – Flojda, koga tumači legendarni Dragan Nikolić. „Ko je dasa u ekstazi, kada preko stotke gazi“ u kombinaciji sa Topićevim glasovnim sposobnostima (i neizostavnim ženskim pratećim vokalima) i sjajnom muzikom dovelo je do toga da se po klubovima i splavovima i dan-danas peva ovaj svojevrsni klasik srpske (filmske) muzike.




"Pukni zoro"

Pesmom „Pukni zoro“ Robert Pešut, poznatiji široj publici kao Magnifico, doveo je mnoge do suza. Ova balada, inače pravljena za film „Montevideo, Bog te video!“, neodoljivo podseća na stare srpske narodne pesme, a tema je vezana za povratak vojnika iz Prvog svetskog rata.

Mnogi su se čudili kada je izjavio da je on u potpunosti autor ove pesme. Međutim, samo bi vešt i talentovan umetnik, kao što je Magnifico, uspeo da stvori delo koje prevazilazi granice autorstva. Prepoznajući melodiju kao nešto poznato i domaće, slušaoci na ovim prostorima razumeli su da je ova pesma narodna, a samim tim, dragocena. Ona nas podseća na našu istoriju i čini da se osećamo i setno i ponosno u isto vreme.




"Nesanica"

Kao što smo primetili, na ovim prostorima ne treba mnogo vremena da prođe da bi neka pesma postala „prava kafanska“. Jedna od takvih je i „Nesanica“ Željka Joksimovića, pisana za film „Ivkova slava“, po delu Stevana Sremca.

U filmu je izvodi Nikola Kojo, međutim jedna od poznatijih je i obrada Tošeta Proeskog, u nešto drugačijem aranžmanu. Kao i prethodna, i ova pesma liči na narodne pesme iz ranijih vremena, s tim što je prepoznatljiv melos sa juga Srbije.




Pesme iz stranih filmova:

"Pulp Fiction (opening theme)"

Ovaj film Kventina Tarantina okupio je mnoga velika imena, kao što su: Džon Travolta, Uma Turman, Samjuel L. Džekson i Brus Vilis. Iako je film dobio brojne nagrade (kao što je Oskar za najbolji scenario), pesma iz uvodne špice prevazišla je njegovu slavu.

U pitanju je instrumental, autor je Dik Dejl, a naziv pesme je „Misirlou“, što je zapravo naziv za tradicionalnu muziku sa istoka Mediterana. Ovaj soundtrack je doživeo toliku popularnost, da ga je čak obradila i grupa Black Eyed Peas u pesmi „Pump it“, a takođe je postao i soundtrack francuskog filma „Taksi“.




"J’y suis jamais allé"

Možda jedan od najpoznatijih soundtrack-ova za najmanje poznat film. Kompozitor Jan Tirsen je napravio remek-delo za film „Čudesna sudbina Amelije Pulen“. Naziv pesme inače znači: „Nikada nisam bila tamo“.

Pesmu ćemo neretko čuti kao zvono na nečijem mobilnom telefonu, često se koristi za plesne koreografije i druge scenske umetnosti, u televizijskim reklamama i slično. Ova muzika nas, ako je slušamo zatvorenih očiju, šalje među prelepe ulice Monmartra, gde se, između ostalog, i dešava radnja ovog filma. Sve kompozicije izvanredno su dočarale dušu Pariza, a sam film je nezamisliv bez ovog soundtrack-a.




"I will always love you"

Verovali ili ne – autor ove pesme nije Vitni Hjuston, već Doli Parton! Prvobitna verzija pojavila se još 1974. godine.

Skoro dvadeset godina kasnije, Vitni Hjuston je obradila ovu pesmu, i to za potrebe filma „The Bodyguard“, u kom je i sama glumila, sa Kevinom Kostnerom. Kasnije su i druge poznate pevačice obradile ovu pesmu, kao što su Maraja Keri i Ariana Grande. Nije čudo što je ova pesma postala česta na muzičkim takmičenjima – sa tako zahtevnim refrenom mogu da se izbore samo najbolji i najtalentovaniji takmičari.




"I believe I can fly"

Setimo se jednog filma koji nas nostalgično vraća u detinjstvo -„Space jam“. Ekipa iz Looney Tunes-a: Duško Dugouško, Patak Dača, Silvester, Tviti i ostali, zajedno sa Majklom Džordanom, treba da pobedi zle protivnike u košarkaškom meču.

Ipak, još nas više vraća u detinjstvo pesma R. Kelija. Pevana na svim rođendanima u osnovnoj školi, ova pesma je zasigurno jedna od najpoznatijih dečijih pesama 90-ih godina prošlog veka. Takođe, autor je dobio Gremi za najbolju pesmu napisanu za animirani film.




"Happy"

Ova pesma Farela Vilijamsa napisana je za drugi deo animiranog filma „Desipicable me“. Crtać jeste postao omiljen ne samo među decom već i među odraslima, ali pesma je preplavila sve radio stanice, muzičke televizije, kafiće, klubove, tržne centre, jednom reči – sve.

I to verovatno ne samo širom naše zemlje, već širom sveta. Ali tako nešto je moglo da se očekuje, s obzirom na to da ovu veselu pesmu prati i veseli spot. Ritam i muzika su sjajni i za đuskanje u klubu, ali i za jutarnji alarm, kao motivacija da se dobro započne dan.




"Lose Yourself"

Sledi još jedna nagrađena pesma, a njen autor je Eminem. On se ovog puta oprobao i kao glumac u filmu „8 Mile“, tako da se donekle ponavlja situacija sa Vitni Hjuston.

Pesma je na neki način programska: govori o muzici, o probijanju na muzičkoj sceni (a to je i tema filma) i šta znači biti superstar. Za one koji slušaju rep i/ili Eminema, ovo je verovatno jedna od dražih pesama, a daleko od toga da je nepoznata i ljubiteljima drugih muzičkih žanrova.




"Stayin alive"

Za kraj, vratimo se malo u sedamdesete. Ova pesma u izvođenju Bee Gees-a postala je svevremen hit, a malo ljudi zna da je ona rađena za film „Saturday Night Fever“ u kome glumi Džon Travolta. 

Robin Gib, jedan od članova ove grupe, izjavio je da se u ovoj pesmi radi o preživljavanju u bilo kom velikom gradu, naročito u Njujorku. Ovaj disko hit postao je toliko poznat, da ga je devedesetih godina i domaća rep grupa Sunshine obradila u svojoj pesmi „Priđi mi ti“.




Muzika čini da film postane celina, popunjavajući sve skrivene šupljine kojih nismo ni svesni. Ona pojačava emocije i dočarava atmosferu, njom počinje i završava se svaki film. Međutim, presme o kojima smo pisali po popularnosti su prevazišle filmove iz kojih su potekle. Te pesme se slušaju iz dana u dan, iz godine u godinu, iz decenije u deceniju, ostavljajući za sobom neizbrisiv trag u istoriji muzike.