Marija Felix, je rođena u Almosu (8. april 1914.) u Meksiku, u veoma velikoj porodici sa čak šesnaestoro dece (ona je bila deveto). Marija je oduvek odudarala od svoje braće i sestara, i izgledom i ponašanjem. Bila je crnka, dok su sve njene sestre bile plave na majku, a bila je i nezainteresovana za ženske poslove. Nekoliko puta je izbačena iz škole jer se nije ponašala “kako priliči jednoj mladoj dami“.
Njena strast su bili jahanje i pentranje po drveću pa je zbog dečačkih interesovanja bila bliža sa svojom braćom. Priča se da je sa jednim od braće bila isuviše bliska te da ih je majka razdvojila kako ne bi došlo do nedozvoljene veze. Rođena je porodici koja je pripadala srednjoj klasi tako da nije imala problema sa novcem. Otac joj je bio trgovac, tradicionalan čovek, koji je u porodici zaveo disciplinu. Sinove je nastojao da vaspita po svom patrijarhalnom modelu, dok su ćerke bile u drugom planu.
Već kao tinejdžerka bila je izuzetno lepa i svakim danom je sve više privlačila pažnju muškaraca, što će činiti čitavog svog života. Porodica se preselila u Gvadalaharu dok je Marija bila još devojčica, a godinama kasnije tamo je udata za svog prvog muža Enrikea Alvaresa sa kojim je dobila svoje prvo i jedino dete. Brak je trajao čitave dve godine, a posle razvoda se preselila u Meksiko Siti i tamo je jedno vreme radila na recepciji klinike za plastičnu hirurgiju. Njen šef ju je koristio kao svojevrsnu reklamu za svoje usluge, želeo je da pacijenti budu privučeni njenom lepotom, da požele da izgledaju baš kao ona.
Marija je u slobodno vreme je išla na časove glume i nije bilo potrebno mnogo da je zapazi reditelj Fernando Palasios. U to vreme je imala problema sa bivšim mužem koji joj je oduzeo sina, koga će povratiti tek koju godinu kasnije kada bude stupila u drugi brak.
Radila je na nekoliko manjih projekata ali je slavu doživela filmom "Dona Barbara" kojim je stekla nadimak La Dona koji će je pratiti čitavog života, do njene 88 godine ( umrla je na svoj 88. rođendan, 8. aprila 2002.)
Snimila je 47 filmova ali nikada nije snimila ništa u Holivudu i to isključivo zato što to nije ni htela. Nesumnjivo joj se smešila karijera velike zvezde i to ne samo u latino kategoriji, već u svetskoj, ali ona nije želela da prihvata uloge u Holivudu gde joj je nuđeno da glumi uglavnom Indijanke, i želela je da se posveti glumi na domaćem tlu. Igrala je u par filmova u Evropi, od kojih je svakako najznačajniji "French Cancan". Volela je Latinsku Ameriku i svoj narod i bila je veoma ponosna što ih ona predstavlja u svetu. Tvrdila je kako su oni najstrastveniji narod.
Okružena luksuznom garderobom brzo je stekla status najbolje obučene žene, a pritom je bila veoma lepa. Imala je divlju lepotu, bila je krupne građe, tamne kose i neverovatnog temeperamenta. Bila je diva u svakom smislu te reči. Bila je veliki kolekcionar i između ostalog je sakupljala tepihe, porcelan i antikvarni nameštaj, komade od kašmira, srebrninu…
Mišljenja su možda podeljena ali je Marija Feliks svakako najveća meksička filmska zvezda svih vremena i prema rečima svojih savremenika „nacionalni simbol i žena koja je razbila mačo stereotipe o tome kakva bi žena trebalo da bude“.