Porodica Stivena Hokinga je saopštila, da je on preminuo mirno, rano ujutru u sredu, okružen najbližima. Njegova deca Lusi, Robert i Tim su saopštila:
"Duboko smo ožalošćeni. On je bio veliki naučnik i izvanredan čovek, čije će nasleđe živeti godinama".
Britanski naučnik je stekao svetsku slavu zbog svog rada na teoriji o crnim rupama i otkriću da one emituju tzv. "Hokingovu radijaciju". Hoking je bio prvi svetski naučnik koji je u svom radu kombinovao opštu teoriju relativiteta i kvantnu mehaniku. Ostavio je niz dela od kojih je najpoznatija knjiga "Kratka istorija vremena".
Tokom karijere razotrkio je neke od najzamršenijih tajni kosmosa, uprkos tome što mu je sa 22 godine otkrivena amiotrofna lateralna skleroza (ALS) zbog koje je veći deo života proveo u kolicima, potpuno nepokretan, primoran da komunicira pomoću kompjutera i glasovnog sintizajzera.
Lekari su mu predviđali još samo nekoliko godina života, ipak profesor Hoking je još više od pola veka fascinirao naučnu javnost i javnost uopšte svojom sposobnošću da komplikovane stvari "prevede" na jezik običnih ljudi, zainteresuje ih za nauku, ali i da svojim kolegama naučnicima otkriva potpuno nove horizonte.
Hoking je vremenom postao i ikona popularne kulture, pa se pojavio u "Zvezdanim stazama", "Simpsonovima", "Futurami", "Štreberima", ali i predstavama "Letećeg cirkusa Montija Pajtona" i na jednom od albuma legendarnog benda "Pink Flojd".
Hoking je rođen 1942. godine u Oksfordu, završio je prirodne nauke na čuvenom oksfordskom univerzitetu 1959, a doktorirao je na Kembridžu. Njegov veliki, nedosanjani san, bio je da otputuje u svemir. Prošle godine je objavljen plan da tamo i ode na jednom od prvih letova kompanije Ričarda Brensona "Virdžin galaktik".