Veruje se da ono što radimo na Božić, radićemo dobro i uspešno tokom cele godine. Stari običaju kažu da sve poslove treba završiti do podne, a evo još nekoliko običaja koje treba ispoštovati:
- Od konopca kojim je vezan naramak slame unet u kuću trebalo bi na Božić ujutru, u dvorištu napraviti krug i u njega staviti kukuruz i pšenicu za kokoške. Veruje se da će one tokom cele godine jaja nositi na jednom mestu.
- U nekim krajevima ljudi se izuvaju neposredno pred Božićni ručak, i to svi istovremeno, jer se smatra da će se tako i novi život lako rađati. Pilići će se brže izvoditi, žene porađati, krave teliti, ovce jagnjiti.
- Testo koje ostane na rukama domaćice nakon mešenja česnice treba staviti na voćke koje su slabo rađale kako bi se njihov prinos povećao.
- Vodu kojom se opere sud u kome se mesila česnica treba iskoristiti za zalivanje voćki jer će tako bolje roditi. U gradskim uslovima tom vodom se zaliva cveće u saksijama da bi lepše i bogatije cvetalo.
- U nekim krajevima se gata u plećku od pečenice. Ukoliko na kostima koje se izvuku iz pečenice ostane mesa, veruje se da će stoka te godine biti plodna i zdrava.
- Takođe, u nekim krajevima zastupljeno je verovanje da će mladići i devojke koji prespavaju na slami posutoj na Badnje veče sanjati buduće supružnike.
- U severnoj Bačkoj supu su morali da jedu svi ukućani jednom kašikom, a tek posle, svako iz svog tanjira, što je trebalo da simbolizuje slogu u porodici.
- Na Božić se ne valja se ni sa kim svađati jer će ljude cele godine terati baksuz. Na Kosovu se verovalo da devojka koja ne može da se uda treba na Mali Božić da prenoći u tuđoj kući, pa će odmah biti isprošena.
- U pojedinim mestima, deo pepela koji je nastao od badnjaka se čuva da bi ga pomešanog sa vodom pili protiv glavobolje.
- Danas se ne pozajmljuje ništa, jer postoji verovanje da ono što pripada kući ne valja da bude van nje na Božić.