U susret velikom hrišćanskom prazniku: Običaji na Badnji dan!

Badnji dan je naziv dobio po grani hrasta, odnosno badnjaku koji se na taj dan seče, unosi u kuću i pali. Postoji mnogo običaja koji se vezuju za ovaj dan. Možda se više poštuju u nekim zabačenijim delovima Srbije, ali domaćini bi trebalo još ranom zorom da krenu u sečenje badnjaka, koje potom do same večeri drže uz kuću, pre unošenja i stavljanja na ognjište. Danas su običaji prilagođeni vremenu u kojem živimo, pa se badnjak često kupuje na pijaci veče pre ili u samo jutro Božića, unosi u kuću i stavlja pored ili blizu slavske ikone. 

Trpeza na Badnji dan mora biti posna, a najčešće se sprema podvarak, riba, prebranac uz krompir salatu ili  kiseli kupus. Uz ručak se popije čaša crnog vina u koje je dodato seme drena, za zdravlje i sreću porodice. Na stolu bi trebalo da se nađe suvo voće i žitarice.

Običаj sečenjа bаdnjаkа se vezuje zа vitlejemske pаstire. Oni su, nа znаk Zvezde dа se rodio Hristos Spаsitelj, nаsekli grаne badnjaka i poneli u pećinu dа nаlože vаtru i ogreju Hristа i njegovu mаjku. 

Na Badnje veče, domaćin u kuću unosi badnjak, slamu i pečenicu. Slama se posipa po kući,a naročito oko stola gde će biti poslužena večera. Nekada se hrana na Badnje veče služila na slami rasprostrtoj po podu i jelo se isključivo rukama. Metalni pribor za jelo nije bio dozvoljen. Badnjak se polaže na ognjište, pali se sveća, očita molitva, a zatim se pristupa posnoj večeri i uživa u porodičnom miru. Veruje se da na ovaj dan ili veče treba vratiti sve pozajmljeno i pomiriti se sa svima sa kojima ste bili u zavadi, kako bi cela naredna godina protekla u miru i slozi. Običaj je da se na Božić nigde ne ide u goste, jer su naredna dva dana tome namenjena, već da porodica taj najsrećniji pravoslavni praznik provede u domu u kome živi u toploj porodičnoj atmosferi.