Glumac je priznao kako je bio loš otac, nemaran muž i da ga je alkohol zamalo koštao života.
Ser Entoni Hopkins je još kao dečak bio je vuk samotnjak, a tek poslednjih godina uči da bude otvoren i druželjubiv. O Hanibalu Lektoru kaže da on predstavlja onaj deo nas koji ima veze sa fantazijom, neizrecivim, sa tamnim i mračnim željama koje su u suštini i zdrave samo ukoliko ih prepoznajete. Dodaje:
"Ipak, noću ne mogu da zaspim… Od kad sam snimio "Kad jaganjci utihnu", muči me nesanica". Mada je rođeni Velšanin, Entoni je naglasio kako nikada nije osećao pripadnost Engleskoj, a nije se, kao kaže, pronašao ni u tamošnjim neobičnim glumačkim krugovima. Bilo mu je vrlo teško da živi u Londonu u toj neobičnoj glumačkoj zajednici. Među njima nije mogao naći nijednog prijatelja i jednostavno mu je postalo nepodnošljivo i dosadno. Kaže da je u školi bio očajan, ponašao se uvrnuto i delovao kao moraon. Nije bio društven, a druga deca ga nisu interesovala. Što se tiče bračnog života, o sebi misli da je bio očajan muž tokom prva dva braka.
Slavni umetnik još dodaje:
" U mladosti sam i sam prošao kroz brojne krize. Početkom sedamdesetih dobijao sam dobre angažmane, ali sam postao zavistan od alkohola. Toliko sam pio da sam imao halucinacije: u jednom trenutku čak sam poverovao da sam Jovan Krstitelj, razgovarao sam sa morem na plaži u Malibuu, a talasi su mi odgovarali. Pio sam po flašu tekile na dan i isključivo sebe krivim za oba propala braka. Prestao sam tek kada sam shvatio kako je sasvim izvesno da ću nekoga ubiti, a toga kasnije neću moći da se setim. Sakupio sam snagu i krenuo na sastanke Anonimnih alkoholičara"