Šokantna ispovest Jelene Karleuše: Dobijala sam batine na odmoru, škole se sećam kao pakla!

Otvoreno pismo Jelene Karleuše prenosimo u celosti:

DECO PROČITAJTE!
Bila sam izuzetno visoka devojčica u osnovnoj skoli, delovala sam starije, tako da sam bila stalno na meti dece iz starijih razreda. Uglavnom agresivnih dečaka. Moje čudno prezime je takodje bilo problem. Pošto sam bila izuzetno hrabra devojčica, nasilnici su mi prilazili grupno na odmoru. Nikako pojedinačno. To je njihov način. Okruže žrtvu i kreće maltretiranje. Mene su šutirali i čupali za dugu kosu, pljuvali i vredjali. Niko mi od druge dece nije pomagao a ja po nekom nepisanom dečijem pravilu, nisam govorila ni nastavnicima ni roditeljima. Odlučila sam da se borim i izborim sama. U odeljenju u koje sam išla imali smo i dva autistična deteta, Jelenu i Nenada. Bila sam jedna vrsta zaštitnika te dece koju su takodje maltretirali pa sam i zbog njih dobijala batine na odmoru. Najviše je stradao Nenad kome je od udaraca pesnicom u glavu tekla krv iz ušiju dok je on vrištao! Pošto sam jedina htela da mu brišem krv, deca su se smejala i govorila da smo muž i žena. Jednom prilikom posle žestokog maltretiranja Nenada pre časa, kada je učiteljica Sonja ušla u učionicu, podigla sam dva prsta i ispričala ko ga je sve tukao i kako. Učiteljica nije učinila ništa, a mene su mali skotovi za kaznu napali, šutirali i pljuvali na prvom sledećem odmoru. Osnovne škole se sećam kao pakla. Kad sam krenula u prvi razred gimnazije, imala sam vec 180 centimetara i izgledala sam kao plavokosi vanzemaljac. Svaki prilazak školskom dvorištu punom dece je bio stresan. Toliko stresan da me je majka ispisala posle izvesnog vremena i promenila sam školu. Ubrzo sam snimila prvi album i moj život ja krenuo dalje. Nekog bi to sve slomilo, mene je srećom ojačalo. Zbog lošeg iskustva koje sam imala, moju decu sam upisala u privatnu skolu jer smatram da su veoma osetljive i da nisu jake kao njihova mama u istom tom dobu. Evo i poruka za Nenada K, nadam se da je živ i zdrav, žao mi je sto je preživeo grozno višegodišnje mučenje i žao mi je sto više nisam učinila da ga zaštitim. Nikada ga nisam zaboravila. Njegovo mučenje je lajtmotiv mog detinjstva. Zbog sve ugrožene dece, koja nisu borbena i jaka kao ja što sam bila, podižem glas za njih! Ovo je veliki društveni problem koji dolazi iz kuće,jer su deca napadači slika i prilika roditelja koji su ih takvim napravili! Vrlo sam za to da se kaznjavaju i maloletni delikventi i zaposleni u školi koji ne reaguju i roditelji koji su odgovorni za ponašanje te dece! Moraju da se donesu hitni zakoni!!!!