- Ne mora sve da bude bukvalno da bi bilo realno. Može da bude i platonski. Jesam zaljubljen, prvi put u životu. U sebe! Šalim se, zaljubljen sam u svoje unuke, koje su predivne. Starija Isidora voli pozorište, a mala Sara ima tri godine i ne znam kojim će putem krenuti. Ali privatna priča i to... O tome nećemo pričati. To je moje lično - rekao je Nikola Simić tada.
On je objasnio i kakve veze hrabrost ima sa zaljuljivanjem.
- A treba se zaljubljivati. Psiholozi kažu da dođe trenutak kad čovek želi da promeni način svog života. Treba imati hrabrosti i smelosti i to uraditi. Ja to znam, naravno iz prve ruke. Trebalo je imati hrabrosti i igrati "Dunda" u Dubrovniku te večeri kad su mi saopštili da mi je otac umro. I niko to nije znao. Trebalo je imati hrabrosti i igrati "Bubu" 30. decembra, a sahraniti majku 29. - objasnio je tada legendarni glumac.
Nikola je preminuo u Beogradu u 81. godini života, a na večni počinak i nebesku scenu ispraćen je u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu.
Simić je rođen u Beogradu, u pekarskoj porodici. U gimnaziji je glumio u dramskoj sekciji, a kasnije je diplomirao na FDU. Iako ga publika najviše pamti po televizijskim i filmskim ulogama, bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1959. do januara 2014. Deca nekog prošlog vremena ga pamte kao čoveka koji je pozajmio glas crtanom junaku Dušku Dugoušku, a rečenica "Šefe, koji ti je vrag" koju je izgovarao u svom maniru, aktuelna je i danas.
Autor:
K.Ž.
Izvor:
Svet Plus/Kurir