Dva puta je operisana i verovala je da su čuda moguća i da će se potpuno izlečiti: "Ljudi malo govore o tome, ali ja svima kažem da redovno idu na kontrole i vode računa o imunitetu. Bolest sam otkrila zahvaljujući intuiciji i oba puta u poslednjim sekundama. Sa bolešću se ne treba igrati, ona ne bira ni vreme ni profesiju, svakom može da se desi i zato treba ići kod lekara. I ako dođemo u situaciju da nas život opomene i uspemo sve to da prebrodimo kao ja, i dalje treba voditi računa. Svi moraju da nađu vremena za svoje zdravlje. Ja sam bila relativno mlada kada se sve to dešavalo, deca su mi bila na fakultetu i ja sam im bila neophodna. Sebi sam govorila glasno, da bih čula svoj glas: ‘Meni ne može i ne sme ništa fatalno da se desi, ja ću ovo da prebrodim jer nisam završila sve ono što sam naumila u životu! Rano je da umrem, još moram da živim." To je uticalo da se borim”, kaže
Nada i priznaje da je u početku bila u košmaru i panici, ali da je brzo shvatila da joj jedino borba do poslednjeg atoma snage može pomoći i da nema prepuštanja.
"Ja sam samo iz mog komšiluka spasla četiri žene koje su isprovocirane mojom pričom otišle kod lekara i sve četiri završile na operacionom stolu. Sve se dobro završilo i ja sam zaista preponosna, a ko zna koliko je onih koje i ne poznajem, a pomogla sam im svojim iskustvom", kaže Nada, koja se našla i svojoj tada najboljoj drugarici Verici Šerifović kada su joj lekari pronašli tumor štitne žlezde:
"Tada sam bila uz nju i olakšala joj druženjem, pozitivnim pričama, bodrenjem. Govorila sam joj: "Proći će, nije to ništa…" Znate već i sami šta se sve priča u takvim situacijama. Srećna sam što je rešila taj problem. Nadam se da joj se bolest neće vratiti, kao ni meni", zaključila je Nada.
Autor:
J.B.
Izvor:
Svet.rs