Sahranjen Fejat Sejdić!

Sahranjen je u bojničkom selu Dragovac, pored svoje supruge, oca Kadrije od koga još kao trogodišnji dečak krišom učio zanat, i dede Rustema, slavnog srpskog vojnika iz Prvog svetskog rata i začetnika trubačke loze Sejdića. - Slavili su te i Bojnik i Slavija, London, Pariz, Jugoslavija. Bilo je mnogo dilema i iskušenja, ali zavičaj svoj napustio nisi. Pročulo se po tebi sve bojničko, pustorečko, leskovačko - rekla je u oproštajnom govoru novinarka Ivanka Stojanović iz Leskovca.

Na poslednje putovanje iz porodične do večne kuće, krenulo se u tišini, gospodski. Posmrtna pratnja skromna, bez estradnih umetnika, zvučnih imena. Ali setili su ga se neke daleke kolege, poput predstavnika orekstra "Braća Kadrijevski" iz Štipa i predstavnici Guče, tamo gde je Fejat Sejdić osvojio sve moguće nagrade.- Fejata pamtima samo kao gospodina Sejdića, pamtim ga po njegovom belom odelu sa belom maramicom u džepu, beloj košulji, belim cipelama, rukavicama, šalu i belom šeširu. Bio je harizmatični gospodin koji je šetao ulicama Guče, dok su mu se svi divili. I nastupi su mu bili dostojanstveni, gospodski, plenio je publiku svojim svirkama, a kolegama zadavao domaće zadatke. Sve nagarde je osvojio, uvek najbolji, pa smo na kraju bili primorani da ga zamolimo da ne nastupa više u zvaničnoj konkurenciji, što je on sa osmehom prihvatio – priča za "Blic" Slavo Vitorović iz Centra za kulturu u Guči, koji pamti još prvi nastup Fejatovog orkestra 1969. godine.

Fejatovim senima poklonio se i Milivoje Dulović, zamenik predsednika opštine Lučane i predsednik Izvršnog odbora Sabora u Guči. - Jedno veliko hvala maestru za sve što je učinio za Guču i trubaštvo u Srbiji, Evropi i svetu - veli Dulović.

Orkestar "Fejata Sejdića", koga je pre 14 godina preuzeo unuk Nebojša, juče nije imao bela, već crna odela. Uz posmrtni marš plakala je cela porodica, sin Zoran, ćerke Mila i Suzana, snaha Zlata i unuk Nebojša, kome je Fejat predao trubu svoga oca Kadrije, ali i mladi trubači, jer oni Fejatovi su ili umrli ili su kao i on, poodavno odložoli trubu.

Iako se životni vek jedne muzičke legende okončao posle kratke i teške bolesti, Fejatove interpretacije živeće večno poput "Fejatovog čočeka" i "Uzgubljeno jagnje", a njegov lik i delo već se ovekovečuju u dokumentranom filmu "Ušće trube".

- Mislili smo da će Fejat dočekati premijeru, ali nije nam se dalo – komentariše reditelj tog filma iz Beograda Vladimir Kajlović, koji je takođe prisustvovao sahrani kralja trube Fejata Sejdića.