Vuk Bojović je rođen u Pljevljima 18. decembra 1940. godine. Poreklom je iz sela Zminica na Durmitoru, gde je i proveo najranije detinjstvo, a već u trećopj godini ostao je bez oca, navedeno je na Vikipediji.
Diplomirao je i magistrirao vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Po diplomiranju je bio prvo slobodni umetnik, zatim profesor u osnovnoj i srednjoj školi. Predavao je i u Višoj trgovačkoj školi u Beogradu, u kojoj je od 1982. do 1986. godine bio na funkciji direktora.
Uradio je tridesetak bisti, među kojima i biste Veljka Vlahovića, Dragana Kovačevića, Stojana Cerovića, Save Kovačevića.
Poslednjih 28 godina bio je na čelu beogradskog Zoo-vrta, "Vrta dobre nade", kako ga je zvao, koji je njegovim radom i zalaganjem prerastao u pravu oazu životinjskog carstva, sa preko dve hiljade životinja, gde u svako doba rado dolaze i deca i odrasli.
Na funkciju direktora Beo zoo-vrta stupio je 1. maja 1986. godine, a šira javnost ga je upoznala kada je krajem osamdesetih iz zoo-vrta čak dva puta bežao šimpanza Sami, koji je naposletku dobio i svoj spomenik. U poteri po ulicama i krovovima Beograda i dozivanju šimpanze, najveću ulogu imao je upravo Bojović, a ovaj događaj kasnije je iskoristio ne bi li skrenuopažnju na lošu situaciju u zoo-vrtu, u želji za poboljšanjem ove oaze zadovoljstva.
Vuk Bojović preminuo je 17. septembra u 74. godini u Beogradu, a za sobom je ostavio suprugu Anđelku, sina Luku i ćerku Mariju. Sin Nikola izgubio je život u pucnjavi 2013. u blizini Zelenog venca, kada je ubijen.
Vreme i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.
Autor: B.B.
Foto: Screenshot Youtube