Brankica Sebastijanović: Nikome se ne zameram, stalo mi je da me vole

 

Milan Vasić priznao: Između mene i Brankice Sebastijanović je proradila hemija

Brankica nagoveštava da njen lik sazreva, zaljubljuje se, ima neki problem sa ocem... Za "Novosti" Brankica otkriva ponešto o sebi što verovatno do sada niste znali.

Kao mesto rođenja u krštenici joj piše - Sarajevo. Mama je iz Travnika, a tata iz Bosanskog Broda. Upoznali su se tokom studija u Sarajevu, tamo se venčali, dobili prvo sina, pa Brankicu. Godinu dana posle njenog rođenja, zbog rata, preselili su se u Staru Pazovu, gde i sada žive. Brankica barem dvaput godišnje odlazi u Travnik, ali i u očev zavičaj. "Mama i tata su najsrećniji kada odu tamo, a i mene savladaju čudne emocije čim kročim u njihov rodni kraj. Osećam ga kao svoj" kaže Brankica.

U čemu namerno, a u čemu nesvesno preteruješ?

"Pridajem veliki značaj sitnicama, razmišljam o tuđim postupcima, analiziram ih. Preterujem u očekivanju da ljudi imaju dobro mišljenje o meni. Nikome se ne zameram, stalo mi je da me vole. Nisam od onih koje je baš briga šta će ko da misli o njima."

Najbolji recept za podizanje samopouzdanja je...?

"Za mene je to razgovor sa roditeljima. Ponosniji su od mene na to što sam uradila. Kad sam nezadovoljna uvek me vrate u realnost. Kažu: "Pa dobro, shvataš li šta ti se sada dešava?" Oni me otrežnjuju."

Pa jesi li svesna šta ti se dešava?

"Ne. A ne znam ni zašto je tako. Veoma sam nestrpljiva i to mi je mana. Ne umem da ostavim da stvari prenoće. Htela bih da sve rešim odjednom, pa osećam teret nad glavom."

Šta radiš "za medalju"?

"Vešta sam i brza u pletenju. Kada naumim da nešto uradim, u stanju sam da zapnem i da za nekoliko sati ispletem. Oči mi ispadnu! Osim toga, pravim torte i uživam u tome. Eksperimentišem sa sastojcima. Pronađem bazni recept, pa izbacim ono što mi se ne sviđa, ubacim neki sastojak. Svi su prilično zadovoljni kad im napravim nešto slatko."

Za dan, koji bi bio po tvojoj meri, neophodni su...?

"Ako je moguće, ne bih ustala rano ujutru. Onda bih jedno tri sata, kada je najjača koncentracija, snimala ili radila neku ulogu u pozorištu. Posle toga bih boravila u prirodi sa dragim ljudima, negde pored vode i gde nema mobilnih telefona. Jelo bi se neko voće, u društvu ljudi koji su ceo život pored mene i bili bismo posvećeni jedni drugima."

Čime te je najlakše "podmititi"?

"Osim gumenim bombonama, koje mi odmah poprave raspoloženje, prilično sam slaba i na cveće. Sam taj gest, kada neko kupi cveće, mnogo mi kazuje."

Ako bi na jedan dan mogla da budeš neko drugi, a da to nije za potrebe uloge, u čijoj koži bi se najradije našla?

"U Kleopatrinoj, intrigantna je kao lik. Radila sam je na kraju treće godine za ulogu i tada sam dosta istraživala. Potpuna je suprotnost meni. Ja sam neodgovorna prema sebi, a ona je mnogo volela sebe i sebi bila najbitnija. Volela bih da budem u koži osobe koja prvo ugađa sebi i gleda kako sve ostalo čeka. "

Autor: M.P.
Izvor: Novosti.rs
Foto: Facebook/Brankica Sebastijanović