Sem što se
Seka Aleksić osvrnula na događaje iz prethodne nedelje, kao što to obično biva na njenom blogu, odlučila je da ovog puta pomene i najvećeg heroja u njenom životu, svoju majku.
Moj heroj Vreme je i svedok i sudija. Istina prosto pronađe svoj put i potisne svaku laž. Živimo u vremenu kada se informacije brzo šire, toliko brzo da ni sami ne stignemo da uvidimo da li je u pitanju istina ili laž. U sred poplava, velike katastrofe koja je zadesila našu zemlju, pričala se priča o mladiću koji neumorno učestvuje u spasavanju svojih sugrađana, koji ne zna ništa o svojoj ženi i dvogodišnjem sinu, koji je još kao dete ostao bez roditelja.
Na njegovu priču, koju su preneli gotovo svi mediji, zaista niko nije ostao ravodušan. U tim izuzetno teškim danima ljudi se nisu bavili pitanjem da li on govori istinu, ali pošto se situacija malo smirila odgovori su došli sami. Priča ovog mladog čoveka me je veoma rastužila, kao i mnoge.
Nisam ni pomišljala da bilo ko može da zoupotrebi katastrofalnu situaciju u kojoj se našla naša zemlja, kao i nama susedne države. Sada kada je malo vremena prošlo oni koji su hteli da mu pomognu uhvatili su ga u njegovoj laži. Prvo je ispričao da je ženu i dete odveo na sigurno kod tasta. Pošto je voda nadolazila veoma brzo tast ih je sklonio na krov kuće, zatim je otišao po ćebe. Kada se vratio nije ih zatekao tu. Ispričao je i da je „svojim očima gledao kako nestaju“. Pričao je kako ih je tražio po svim kolektivnim centrima. Bila je i informacija da su njegovi žena i dete pronađeni, "on je pobesneo pošto je informacija bila lažna“.
Ubrzo pošto je objavljeno da se vratio u svoj dom koji je uništen od poplave i da njegova žena i sin još uvek nisu pronađeni, javnost je šokirala vest da je priveden pošto je utvrđeno da nije oženjen i da nema dete. Sada mu je određen pritvor, preti mu zatvorska kazna, a uz sve ono što se pominje da je uradio tokom velike poplave u Obrenovcu sada se koristi reč NAVODNO. On je priznao svoju laž, navodeći da se nadao da će od države dobiti kuću pošto je živeo kao podstanar.
Voda se i dalje povlači. Kolika je šteta zapravo tek će se tačno znati. Teški dani tek predstoje. Veliki broj ljudi se i dalje nije vratio u svoje domove, a tamo ih ne čeka ništa dobro. U tih nekoliko dana mnogo je uništeno. Zar će bilo ko ovu veoma tešku situaciju da iskoristi? Govorilo se o vlasnicima prodavnica koji su podigli cene, govorilo se o ljudima koji su pljačkali... nadali smo se da je to kraj čovekove izopačenosti u tim teškim danima, da bi se onda pojavila još jedna priča, priča čoveka koji je bukvalno do juče bio heroj nacije, a danas prevarant.
Mnogi se vode rečenicom "Cilj opravdava sredstvo“. Eto, kroz vreme pojedini su izmenili tek jednu reč pa je cela rečenica izgubila svoj smisao. Cilj ODREĐUJE sredstvo, što je moralnije, ipak treba opravdati svoj cilj, čovek mora proceniti situaciju oko sebe, istina je da treba da iskoristi onih svojih pet minuta, ali ne na nečiju štetu! Nikako ne sme da koristi tuđu nesreću da bi došao do svog cilja! Ko visoko leti nisko pada. Kuća se ne gradi od krova, potrebni su joj čvrsti temelji. I pored ove priče ja verujem u heroje. Verujem u hiljade i hiljade heroja koji su u tokom poplava spasavali ljude, koji su spasavali životinje, rizikujući svoje živote.
Znam da u lošim danima postoje ljudi koji su spremni da pomognu, a da ne traže ama baš ništa za uzvrat. Život prosto nije bajka, ali kao što na kraju svake bajke dobrota pobedi tako je i u životu. Vidite, ja poznajem jednog heroja. Ona je u najtežim trenucima svog života bila borac, nije se predala, a imala je cilj. Ona je u jednoj noći izgubila sve što je stekla u životu. Nikada nije bila sebična, nikada nije lagala, čak ni psovala. Takva je i dan danas – skromna, smirena i odmerena. Bila je radna i vredna u tim najtežim danima, nije odustajala.
Uz sebe je imala svoju decu, za koju je govorila da su njena dva oka, imala je samo jednu želju, a to je da oni ne osete posledice zla koje ih je zadesilo. Radila je u jednom restoranu kao glavni kuvar,a pošto bi joj se smena završila odlazila bi na drugi posao gde je čistila kancelarije. Nije bila potpuno sama, ali neki koji su joj bili najbliži rod su je bukvalno zaboravili. Na to se nije obazirala. Nije glumila nikakav lažni ponos, prosto je znala da sve mora da izgradi iz početka, da mora da se bori za svoju decu kojoj nikada nije uskraćivala osmeh i pažnju.
Ostvarila je svoj cilj. Njen cilj je bio da mi ne budemo gladni. Njen cilj je bio da ne budemo tužni. Njen cilj je bio da na svojoj koži ne osetimo sve to loše što nas je snašlo, da odrastemo u dobre i poštene ljude. Da, ona je HEROJ, istinski heroj mog života, moja majka. Ipak heroji postoje. Kao što rekoh na početku vreme je najbolji svedok, a istina je jača od laži.
Ovako je Seka Aleksić završila svoju poslednju priču, a ako želite da pročitate sve ostalo što je objavila, kome je sve posvećivala priče, kao i čime se sve bavila svake srede, posetite njen
blog.
Autor: J.B.
Foto: svetlanaaleksic.blogspot.com