Sajt Poplave.rs nastavlja sa radom, uz poruku: Ostanimo složni i jaki! (Foto)

Nesebična želja za ljudskošću i spasom tuđih života podstakla je ove mlade momke i devojke da osmisle itekako značajan projekat za dane iza nas, kada je našu zemlju zahvatila najveća elementarna nepogoda u poslednjih 120 godina. Sajt poplave.rs nastao je za vrlo kratko vreme, a za samo tri dana zabeležio je milion i po poseta i bio jedan od glavnih izvora informisanja korisnika Interneta. Sada, kada je najkritičniji period prošao, popričali smo sa Ivanom Malovrazićem, jednim od pokretača sajta, o čitavom projektu poplave.rs.


Foto: PrintScreen

Kako se rodila ideja o pokretanju i nazivu sajta? Sve je počelo jednom dezinformacijom... Da li je to tačno?

- Istina je da je, u moru informacija, bilo veoma teško pratiti i selektovati koja je tačna, a koja je dezinformacija. Međutim, motiv za pokretanje poplave.rs je bila isključivo želja nekolicine mladih ljudi, da se ljudima obezbedi mesto gde će biti sigurni da su došli po proverenu informaciju, ali i, još važnije, da se pomogne stanovništvu u ugroženim područjima.

Koliko članova trenutno broji sajt poplave.rs?

- Na početku nas je bila svega šačica ljudi, developera (tehničara), koji su se pobrinuli da sajt bude brzo napravljen, postavljen, a prioritet je bio stabilnost, jer smo, s obzirom na situaciju i potrebe, predvideli veliki broj poseta. Već pred kraj prvog dana, šačica ljudi je prerasla u 20 osoba, spremnih da, u danima koji su usledili, pruže svoj maksimum, ne spavaju danonoćno, zapostave svoje poslove, porodice i prijatelje i da provode sate telefonirajući, u potrazi za tačnim informacijama. Kako su sati prolazili, priključivali su se dobri ljudi sa svih strana, koji su bili spremni da daju svoj doprinos, da poplave.rs bude jedini relevantan izvor informacija. Tako je tim volontera, iza koga nije stajala nijedna kompanija, država ili bilo koja druga institucija, bio sačinjen od ukupno 50 ljudi aktivnih na samom projektu, kao i najmanje 150 ljudi na terenu.

Koliko ste se ranije poznavali? Jeste li se svesno upustili u projekat? Znali kolike će razmere poprimiti, da će biti jedan od glavnih izvora informacija?

- Većina nas je veoma aktivna na društvenim mrežama, a, kako smo svi iz sličnih branši, ne čudi što smo skoro svi, i pre pokretanja poplave.rs, bili virutelni prijatelji. Međutim, samo neki od nas su se poznavali lično, što nas nije sprečilo da radimo kao vrhunski uigrani tim, zahvaljujući ogromnom požrtvovanju svakog pojedinca, kao i sjajnoj koordinaciji. Iako su poplave.rs spontano pokrenut, adhoc projekat, naravno da je svesno pokrenut. Da će biti glavni izvor proverenih informacija, na koji će se mnoge medijske kuće i novinari oslanjati, nismo mogli ni da sanjamo, ali jesmo verovali u tu ideju sa plemenitim ciljem, a kada radite nešto od srca, bez skrivenih namera, to mora biti uspešno.

Koliko brzo ste uspeli da se organizujete? Da li je i koliko bilo teško u početku, obzirom da se radilo i danju i noću, a situacija u zemlji je bivala sve tragičnija?

- Uh... istina je da organizacija nije bila na zavidnom nivou, u početku. Međutim, kako smo postajali svesni ozbiljnosti situacije, kao i naše uloge u tome, koja je postajala sve značajnija, počinjali smo da uviđamo potrebu da se bolje organizujemo. U početku je to izgledalo ovako: dve grupne konverzacije na skajpu, u koju je bilo uključeno po 30-ak ljudi, od čega je jedna bila namenjena razmeni informacija i dogovaranju provera tih informacija, dok je druga služila za tehničke stvari i funkcionalnost sajta. Kada imate 30 ljudi na jednom mestu, kao što je grupna konverzacija na skajpu, tu brzo nastane haos, pa ste, već posle 5 minuta nepažnje, imali najmanje 200 nepročitanih poruka. Zatim se neko dosetio, a kada imate 30 vrednih ljudi punih ideja i pokrenutih željom da pomognu ideje se rađaju svakog minuta, da bismo mogli pokrenuti internu grupu na društvenoj mreži Facebook, koja bi služila za objavu neproverenih informacija. Na istoj smo počeli da objavljujemo svaku informaciju do koje bismo došli, a koju nismo bili u prilici da sami proverimo, uz molbu da to učini neko drugi. Kada bi se utvrdila tačnost dobijene informacije, a proveravali smo, školski, kod tri izvora ili direktno, ako imamo kontakt, informacija bi bila objavljena na sajtu, koji je tada već pratilo i po 2000 ljudi u jednom trenutku, među kojima su bili novinari, pripadnici spasilačkih ekipa, MUP, radio-amateri... Usled sve te euforije, niko nije osećao umor, nikome nije bilo teško da radi, a mnogi su provodili i po 40 sati za računarima.



Koliko jedan ovakav projekat, u vašem slučaju, zahteva angažovanja i koliku odgovornost nosi sa sobom? Mnogi od vas su se odrekli svakodnevnih obaveza?

- Odgovornosti smo postali svi svesni, kada smo shvatili da nas prate i službe koje su učestvovale u spašavanju ugroženog stanovništva. Naime, kada shvatite da nečiji život zavisi od vas, tada postajete veoma oprezni u tome što radite. Već prvog dana rada poplave.rs, niko nije razmišljao o tome koliko će raditi i da li će imati vremena za rad na projektu, jer smo svi ušli u to, svesni da nema kompromisa. Da, skoro svi smo se morali odreći svakodnevnih obaveza, neki su bili spremni da ostanu bez posla, ali su poslodavci, na sreću, imali razumevanja i čak ponudili pomoć.

Jeste li sarađvali ranije na nekom ovakvom projektu?

- Neki članovi ekipe su sarađivali na projektima ranije, ali to nije slučaj sa svima, budući da se većina nije lično poznavala.

Odakle ste prikupljali informacije i materijal za sajt? Da li ste ijednog trenutka prepostavili da će se ljudi u tolikoj meri oslanjati na vas?

- Informacije su, u kritičnim trenucima, dolazile do nas sa svih strana - društvene mreže, telefoni su neprestano zvonili, jer svi imamo veliki broj prijatelja od kojih su mnogi bili u ugroženim područjima, radio-amateri, kojima bih uputio ogromnu pohvalu za zalaganje, trud, nesebično pružanje podrške i tehničke opreme spasilačkim ekipama i nama, ali i putem našeg sajta, gde su ljudi mogli da slušaju akciju spašavanja tj. komunikaciju radio-amatera uživo, i da šalju poruke i email-ove. Kao što sam već rekao, jesmo bili svesni da je potrebno sabrati sve proverene
informacije na jedno mesto, jer su one bile "razbacane" svuda po internetu - lični profili na društvenim mrežama, razni sajtovi, medijski portali itd, ali ne, nismo mogli pretpostaviti da će se toliko ljudi oslanjati na nas.

TV i radio gostovanja... Jeste li bili spremni na to? Koliko vam to prija, odnosno ne prija i da li je i u kolikoj meri ovo promenilo vas život? Ima li onih koji su preko noći sazreli?

- Odgovor na poslednje pitanje je svakako DA. Ekipa poplave.rs se sastoji od pretežno mladih ljudi, ali se ne može reći da je "starija garda" imala iskustva na ovakvim projektima. Svako od nas je, posle poplave.rs, u nekoj meri zreliji nego pre. Iako je vanredna situacija prošla, ne može se reći da je prošla i kriza. Međutim, kada su se strasti malo stišale, mediji su pokazali interesovanje za nas pa smo smatrali da smo dužni da predstavimo narodu tim ljudi na koji su se oslanjali u ovoj kriznoj situaciji. Iskreno, pojavljivanjem na TV i radiju, samo se dodatno povećao pritisak i stres na deo ekipe, koji je prihvatio obavezu da učestvuje u tome, pa se ne može reći da smo uživali u tome, jer naš motiv nije bio sticanje popularnosti i pojavljivanje u medijima, niti je bilo ko od nas očekivao to, na početku. Poplave.rs su dovoljno promenile naše živote, pa je sada teško vratiti se svakodnevnici. Medijska pažnja dođe i prođe, i ne utiče bitno na naše živote, budući da nismo estradne zvezde, niti pretendujemo da to postanemo.



Šta je pokrenulo toliku dozu brzog reagovanja i pružanja značajnih (od života važnih) informacija naciji?

- Brz dolazak do informacija i brza provera istih su bile sastavni deo svakodnevnog angažovanja na poplave.rs, u suprotnom ne bismo postigli ovakve rezultate. Ako me pitate odakle tolika potreba da se pomogne ljudima kojima je pomoć bila potrebna, ali i da se ljudima pruži proverena informacija, mogu samo reći - ili imaš potrebu da učiniš nešto dobro, ne očekujući ništa zauzvrat, ili nemaš. Izgleda da je nas 50 to imalo.

Heroji ste, zajedno sa radio-amaterima. Koliko ste bili povezani sa njima?

- Ne volim se smatrati herojem, a ni drugi članovi ekipe nemaju takvo mišljenje o sebi. Radio-amateri su, nema sumnje, pružili naveću podršku građanima, spasilačkim ekipama i drugim državnim službama, u periodu katastrofe koja je zadesila Srbiju. Kao neko, ko je svoje detinjstvo proveo među njima, znam kakvi su to ljudi, znam da su uvek spremni da pomognu, što su mnogo puta dokazali. Poplave.rs su, dok su trajale akcije spašavanja i evakuacija, bile u stalnom kontaktu sa radio-amaterima i pratile komunikaciju putem nekoliko repetitora, što nam je pomoglo da odgovorimo na pitanja mnogih građana i da pružimo validnu informaciju o situaciji na licu mesta. Pored toga, stalna veza sa radio-amaterima je bila i njima od velikog značaja, jer smo razmenjivali informacije i lakše određivali koji su podaci tačni i aktuelni, a koji nisu. Građani su, putem interneta, "delili" (share-ovali i retweet-ovali) adrese, na kojim su čuli/pročitali da se nalaze ljudi koji čekaju pomoć. U tom haosu, nije bilo lako pratiti koja je informacija bila tačna i aktuelna, a koja netačna i neaktuelna. Tu su nam radio-amateri najviše pomogli, a i mi njima.

Sarađujete li sa istoimenim portalima iz susednih ugroženih zemalja, poplave.ba i poplave.hr?

- Ne, s obzirom na razmere ove katastrofe koja je zadesila Srbiju, nismo imali vremena da pratimo ili da uspostavljamo kontakte sa istosvrsnim portalima iz susednih zemalja. Prioritet nam je bio pružanje pomoći građanima, što smo i radili, 24 sata, a nismo imali ambiciju, pa ni kapacitete da se širimo na susedne države.

Na TV i na društvenim mrežama ne prestaju da vas hvale. Jeste li svesni koliki ste junaci u očima građana, kako nastradalih tako i ovih drugih?

- Kada smo stigli da, posle nekoliko dana dvadesetčetvoročasovnog rada, bacimo pogled na statistiku posećenosti i videli da nas je, za samo nekoliko dana, posetilo više od milion ljudi, bilo nam je jasno da uspešno obavljamo zadatak koji smo pred sebe postavili. Kao i malopre za heroje, tako ću i sada reći da se ne smatramo junacima. Kada jednom uradite ovako nešto, postaćete zavisni od pomaganja i mislićete da uvek možete više da učinite, pa tako i ja, sada.



Počelo je spontano i bezazleno, a pretvorilo se u ozbiljan projekat. Sada vam se ljudi javljaju i za koordiniranje slanja humanitarne pomoći. Hoćete li nastaviti sa takvim akcijama i u narednim mesecima budući da se kriza neće završiti preko noći?

- Da, u početku smo bili neka vrsta informativnog sajta. Niko nije mogao da pretpostavi da ćemo, posle samo 5 dana, da vršimo koordinaciju humanitarne pomoći i volontera. Sve je počelo tako, što su nas jedni obaveštavali gde je potrebna i kakva pomoć, dok su nas drugi pitali gde mogu da odnesu ili pruže pomoć. Logično rešenje je bilo da počnemo da spajamo ljude koji imaju pomoć sa onima kojima je pomoć potrebna. Zatim su počele da se javljaju razne organizacije, koje su svakodnevno prikupljale na tone pomoći za ugrožene. Za istu je bilo potrebno naći prevoz do onih kojima je ona potrebna, pa smo i u tom smislu pomagali, a veliku podršku u tome nam je pružila Unija vozača Srbije, kao i neke javne ličnosti. Sada već državne službe i Crveni Krst, sa kojim smo imali veoma dobru saradnju, dobro obavljaju svoj posao, raspoređuju pomoć gde je ona potrebna, brzo reaguju, angažuju volontere, pa ne želimo da pravimo zbrku. Ubuduće će se sva pomoć dostavljati Crvenom Krstu, a oni će uvek imati informaciju gde je ta pomoć potrebna. Mi smo bili nešto kao prelazno rešenje, dok se ne uspostavi neka vrsta reda i dok ne stane sve na svoje noge. Drago nam je da smo se, i u tom smislu, pokazali kao korisni.

Posetili ste Obrenovac nakon katastrofe. Kakve utiske nosite odande, posle svega?

- Čim nam se ukazala prilika i čim smo videli poziv za novinare, bilo je logično da obiđemo poplavama najpogođeniji grad, Obrenovac. Slika nije bila prijatna, iako se tada već u nekim delovima grada povukla voda. Nekoliko stotina pumpi je i dalje ispumpavalo vodu, grad je ličio na ratnu zonu, svuda oko nas su bili vojska, policija, Gorska služba spašavanja, Žandarmerija i druge službe. Već je bila započeta dezinfekcija grada; tog dana su vlasnici lokala bili pozvani da počnu sa raščišćavanjem svojih lokala, a sve to nije bio nimalo lep prizor. Ljudi su sticali pokretnosti i nepokretnosti godinama, a sve im je uništeno za jednu noć. Kada vidite te ljude, zapitate se odakle im snaga da sve to podnesu, jer je nas taj prizor potpuno dotukao. Tek tada smo postali stvarno svesni razmera onoga što je zadesilo Srbiju.

I, za kraj, koju biste kolektivnu poruku uputili ljudima koje je ugrozila ova elementarna nepogoda?

- Ova elementarna nepogoda je ujedinila mnoge, sasvim različite, ljude, koji su pokazali kakvi možemo biti - složni i mnogo jači nego što smo mislili. Ostanite takvi!



Ove devojke i momci nisu bili sami u svojoj nameri da pomognu drugima. Tako su im se javili brojni poslodavci koji su želeli da im izađu u susret sa svakodnevnim potrebama, kao i radnim prostorom u kom bi se okupljali, pa je njihova kancelarija ubrzo bila na 25. spratu Ušća, sa pogledom u kojem su pojedinci često u ranim jutarnjim satima, nakon neprospavanih noći, nalazili dodatnu energiju.

"Dopustite mi da se zahvalim Poslovnom centru Ušće koji nam je, kada smo shvatili da bismo bili efikasniji ako bismo bili fizički okupljeni, ustupio 25. sprat njihove zgrade, odakle smo obavljali sve zadatke. Da nije bilo Vip Mobile-a i AKTON-a, koji su nam obezbedili internet, morali bismo da trošimo lične resurse, koji su ograničeni. Kako smo provodili i po 24 sata u zgradi, Donesi.com i Foodpanda.rs su, svakodnevno, donosili hranu, za celu ekipu, Knjaz Miloš nam je obezbedio dovoljne količine vode i sokova, da preguramo tih 8 dana, Bambi grickalice još su nam smirivale živce, jer je umelo da bude veoma napeto, a Mainstream, Mint i poslovni adresar Firmesrbije.com su nam obezbedili tehničku podršku za stabilan i brz rad sajta poplave.rs, kao i direktan prenos radioamaterskog repetitora R1", naveo je na kraju za naš portal Ivan Malovrazić.



Oni nisu željni medijske pažnje i javnog života. Oni su samo hrabri ljudi velikog srca, koji su nesebično pohrlili da pruže pomoć ugroženima i iskažu humanost prema svom narodu. Za primer svima nama. Bravo ekipo, ponosni smo što vas imamo!

Opasnost je prošla, najgore je za nama, ali sajt poplave.rs nastaviće sa radom. Doduše, smanjenim obimom, ali s dovoljno jakim motivom da nas opomene na solidarnost i veličinu dobrote koja je jača od sveg zla.

Autor: B.B.
Foto: Svet Plus