Mary Anning - danas 215. rođendan nesalomive sakupljačice fosila

Maryin otac Richard umire mlad 1810. godine, kada je ona imala samo 11 godina, ali je za života ipak uspešno preneo svoje veštine u pronalaženju fosila na ženu i decu. Nakon njegove smrti porodica Anning nastavlja da živi u velikoj bedi i siromaštvu, sve do 1820. godine, kada ih upoznaje pasionirani kolekcionar fosila general-pukovnik Thomas Birch koji smatrajući njihov siromašan život nepravdom 15. maja te godine organizuje trodnevnu aukciju i prodaje svoju kolekciju kako bi im pomogao.

Mala Mary je već tada bila poznata po istančanom vidu za pronalaženje fosila i polako je preuzimala posao od svoje majke Mary. U poslu ostaju bez jednog člana budući da brat Joseph tada pronalazi sebe u drugoj delatnosti.

Sa 12 godina pronašla je veliku čudnu lobanju ihtiosaurusa i kompletirala sve njegove delove čije je ostatke otkrio njen brat, a sa 21 je otkrila fosil pleziosaurusa - životinje zmijolikog vrata koja je umesto nogu imala duga tanka peraja. Zaslužna je za otkriće i prvog britanskog pterodaktila, a prepoznala je i opisala fosilizovani fesec dinosaurusa. Drugi su se kitili slavom ove Britanke, dok je ona prodavala fosile da bi zarađivala za život. Bila je nesalomiva i uporna.

Veština i posvećenost fosilima koju su posedovali svi članovi porodice Anning omogućavala im je egzistenciju i nakon očeve smrti, ali ipak nedovoljno da bi se otrgli od siromaštva. Iako je znala o fosilima više nego mnogi učeni muškarci toga doba, njeno mišljenje nije bilo cenjeno i većina Marynih otkrića završila je u muzejima sa potpisom anonimnog pronalazača. Godine su prolazile, a ime Mary Anning je polako  bledelo, što zbog njenog pola, što zbog društvenog statusa zbog kog je vladalo verovanje da siromašna i neobrazovana žena može posedovati znanja i veštine neophodne za takva otkrića. Tek 1840. godine je prvi put fosil nazvan u njenu čast: Acrodus anningiae (vrste praistorijskih riba).

1846. godine obolela je od raka dojke, pa je Geološko društvo Londona prikupljalo priloge kako bi joj pomoglo u troškovima lečenja. Težak život u siromaštvu i neprestanu borbu za bolje sutra, bez pravog i značajnog priznanja za sve što je učinila za doprinos nauci Mary je završila prerano, u svojoj 48. godini (9. marta 1847). Posthumno su joj odata brojna priznanja, neka odmah po smrti, a neka znatno kasnije.

Autor: B.B.
Izvor: Agencije
Foto: Printscreen Youtube