Marijin otac, Pjetro, je bio imućan poslovni čovek koji je želeo da uvede svoju porodicu u krug milanskog plemstva. Neki istoričari su ga, greškom, proglasili profesorom matematike. Marija je vrlo rano bila primećena kao čudo od deteta. Već sa pet godina govorila je francuski i italijanski jezik. Do svoje trinaeste godine naučila je i grčki, hebrejski, španski, nemački, latinski i, verovatno, još nekoliko jezika s obzirom da su je nazivali hodajući poliglota. Čak je držala časove svojoj mlađoj braći.
Sa devet godina napisala je i održala govor na latinskom u trajanju od sat vremena na jednom akademskom skupu. Tema njenog izlaganja je bilo pravo žene na obrazovanje. U vreme kada je napunila petnaest godina, njen otac je počeo da okuplja u svojoj kući krug najobrazovanijih ljudi u Bolonji, pred kojima je Marija čitala i razjašnjavala seriju teza o najnejasnijim filozofskim pitanjima. Zapisi o ovim okupljanjima mogu se naći u knjizi Lettres sur l'Italie koju je napisao Charles de Brosses, i u delu Propositiones Philosophicae, koje je objavio Pjetro Anjezi 1738. godine.
Uprkos velikom uspehu, napunivši dvadeset godina, Marija je zatražila od oca dozvolu da se zaredi. Iako je Pjetro odbio da joj ispuni želju, složio se da od tog trenutka može da se povuče u neku vrstu manastirskog života, tako što je ostala da živi u roditeljskom domu, ali bez ikakvih dodira sa spoljašnjim svetom, uz mogućnost da odlazi u crkvu kada god poželi. Postigavši na taj način duhovni mir, Marija se posvetila izučavanju algebre i geometrije.
Autor: J.B.
Izvor/Foto: Wikipedia
Izvor:
Svet Plus