Ostalo

Sme�no

Ovako ćemo izgledati za 200.000 godina: Manje dlaka, ali i prstiju!

Ukoliko spadate u one koji bi rado bacili pogled u budućnost, i to onu daleku, onda će vas svakako interesovati do kakvih su zaključaka naučnici došli po pitanju toga kako će čovek izgledati za 200.000 godina.

Ovako ćemo izgledati za 200.000 godina: Manje dlaka, ali i prstiju!



Čovek budućnosti dosta će se razlikovati od stanovnika Zemlje na početku 21. veka. Naučnici predviđaju da, ukoliko nastavimo da se krećemo putem na kojem smo trenutno, za 200.000 godina bićemo viši, bolesniji, izgubićemo prst na stopalu, imaćemo drugačiji mozak, sitnije zube i svi ćemo pripadati jedinstvenoj rasi.

Iako nismo dovoljno dugo tu da bismo bili svedoci velikih promena, možemo očekivati da će ljudska rasa, kako vreme bude prolazilo, imati dokaze da se menjamo.

Jedna rasa: Multikulturalizam je srž modernog društva, pa stvaranje jedinstvene ljudske rase neće doći kao iznenađenje, tvrde naučnici. Kulture će nastaviti da se mešaju, a daljim ukrštanjem različitih rasa, razlike u izgledu, ali i društvenim normama biće sve manje. Jedna od prednosti je nestanak rasizma.

Oslabljen imunitet: Sve više smo zavisni od medicine. Zbog toga imunitet slabi i njegovu ulogu preuzimaju lekovi. Pretpostavlja se da će nakon nekoliko stotina hiljada godina i lučenje hormona u telu postati suvišno. Ljudi budućnosti uzimaće ih kao dodatke ishrani, zbog lakše regulacije. Prednost je duži životni vek, a mana više bolesti.

Atrofija mišića: Postoje dva razloga za postepeno atrofiranje mišića kod ljudi. Prvi je oslanjanje na tehnologiju, a naročito onu koja zamenjuje rad mišića, poput automobila koji „suzbija“ hodanje. Sve više sedenja će takođe podstaći slabljenje mišića. Drugi razlog je znatno ekstremniji, a oslanja se na pretpostavke da ćemo u budućnosti više vremena provoditi u svemiru. Kao i današnji astronauti, vraćaćemo se sa znatno manjim udelom mišićne mase.

Ljudi sve viši: Tokom poslednja dva veka prosečna visina muškaraca i žena se drastično povećala i iznosi čak 10 santimetara više nego pre 150 godina. Naučnici tvrde da je glavni uzrok dostupnost nutritivno bogate hrane. Glad je dugo predstavljala prepreku u težnji za visinom, pa dok bude hrane, rast će se nastaviti, a granice se ne naziru.

Sva manje malja: Ljudi su nekada bili znatno dlakaviji nego danas. Malje su imale zaštitnu funkciju krzna, koja je davno nestala. Trend gubitka dlaka će se nastaviti, ali i kao rezultat sve češćih trajnih depilacija, kao i zbog toga što se slabija maljavost doživljava kao svojevrsna seksualna prednost. Tako će dlake postati potpuno nepotrebne.

Preraspodela sadržaja u mozgu: Tehnologija je već uticala na rad ljudskog mozga, a to će se nastaviti. Mozak radi poput mašine koja teži maksimalnom učinku i pamti gde skladišti određene informacije umesto da samo pamti informaciju. Tako se u mozgu informacije slažu na različita mesta i on počinje da funkcioniše poput Gugla ili Vikipedije.

Sitniji zubi: Očigledna promena u ljudskoj vilici biće nestanak umnjaka koji nema nikakvu svrhu za moderne ljude. Takođe, može se očekivati i smanjivanje zuba, a brojni dokazi pokazuju da su se oni već upola smanjili u poslednjih 100.000 godina. Smanjivanjem zuba, suziće se i vilice.

Prst manje: Pre nego što se čovek uspravio, nožni prsti imali su funkciju slično kao i oni na rukama, za držanje. Danas nožni palac i veći prsti pomažu u održavanju ravnoteže tokom hodanja, dok najmanji nožni prsti više nemaju svrhu. Zbog toga se javljaju i problemi s malim prstom, poput lomova kostiju i prignječenja i naučnici tvrde da možemo da očekujemo da imamo po četiri prsta na stopalima.

Manji/veći obim glave: Čovekova glava će se sigurno menjati, pitanje je samo kako. Jedna grupa naučnika smatra da će lobanja biti manja, jer zbog prolaska deteta kroz porođajni kanal ljudska glava ne može biti veća nego što jeste. Protivnici te teze veruju da će se povećati zbog rasta mozga i tvrde da je budućnost porođaja carski rez, koji se sve više koristi.

Prepravke na sebi: Ljudi u budućnosti mogli bi sami izazvati evolutivne promene na sebi upotrebom tehnologije, na primer bioničkim organima, selekcijom gena kod planiranja potomstva, dizajniranjem gena za određene veštine ili stvaranjem otpornosti na određene bolesti.

Autor: T.I.
Izvor: RTS
Foto: listverse.com

Viber

Izvor: Svet Plus

Povezane vesti:


>