Badnji dan se po julijanskom kalendaru proslavlja 6. januara, dan uoči Božića, i deo je božićnih običaja. Naziv je dobio po badnjaku koji se na taj dan seče i pali. Badnji dan i Božić su nerazdvojni, jer osim što su vremenski povezani, dopunjavaju se običajima koje narod vezuje za njih.
Badnji dan obiluje ritualima i simbolikom te živopisnim dogodovštinama i svi su oni povezani sa porodičnim kultom i kultom ognjišta. Najveći deo radnji i običaja vezan je za Badnje veče. Na današnji dan badnjak unosimo u naše domove i dočekujemo Božić sa porodicom.
U današnjim, urbanim uslovima proslava Badnjeg dana se izvodi u donekle promenjenom i prilagođenom obliku. U nemogućnosti seče badnjaka u šumi i spaljivanja na ognjištu sačuvane su neke druge osobenosti ovog dana, a to je posna ali bogata trpeza, kupljeni badnjak u obliku par hrastovih grančica i nešto slame (negde se doda i grana drena) uvezanih crvenom vrpcom.
Badnji dan je poslednji dan Božićnog posta. Paljenje badnjaka označava završetak Badnjeg dana i uvod u Božić.
Redakcija našeg portala svim pravoslavnim vernicima želi srećne praznike!
Autor: B.B.
Foto: sr.vikipedia.org
Izvor:
Svet Plus