Noć veštica (Halloween) je proslava koja se obeležava 31. oktobra, noći uoči Svih svetih, a svoje poreklo ima u keltskoj mitologiji i paganskim običajima u vezi sa njom. Zaštitni znak Noći veštica je bundeva, a praznik je uglavnom popularizovan u zapadnom delu sveta.
U devetom veku crkva je odredila da ovaj praznik počinje zalaskom sunca, a odmah nakon ovog praznika dolazi Dan svih svetih 1. novembra.
Najčešće aktivnosti koje obeležavaju ovaj praznik su: kostimirane zabave, pravljenje lampe od tikve, gledanje horor filmova, čitanje strašnih priča. Deca idu od vrata do vrata, traže slatkiše i uzvikuju "trick or treat" ("smicalica ili poslastica", u slobodnom prevodu - dajte nam slatkiše ili ćemo biti primorani da uradimo nešto nevaljalo").
Po staroj irskoj legendi postojao je kovač Džek, pohlepni kockar, poznat po svojoj domišljatosti, ali i škrtosti. Prema jednoj od priča, Džek je uspeo da protera Đavola na drvo i tamo ga drži zarobljenog uklesavaši u drvo krst. Kada je Džek umro, zbog svog grešnog života nije bio primljen u Raj, a na vratima Pakla dočekao ga je Đavo i za kaznu ga prokleo da zauvek luta noću osvetljavajući put svećom koja svetli iz repe. Tako je Džek O'Lantern (Džek Fenjer) postao simbol duše koja je prokleta i koja luta između svetova.
U Americi je ovaj praznik veoma popularizovan i povezan sa hororom. Stvorenja koja se najčešće vezuju za Halloween su veštice, kosturi, slepi miševi, sove, crne mačke, pauci i sam đavo...
Autor: B.B.
Izvor: Agencije
Foto: ymcastlouis.org
Izvor:
Svet Plus