Seka Aleksić iskreno u blogu: Kome i zbog čega da se pravdam, ko ima pravo da sudi?! (Foto)

Ovog puta se pevačica bavila prodajem 49 procenata kompatine "JAT", ali i smrću Jovanke Broz koja je preminula u 89. godini. Sem toga, pričala je o javnim ličnostima i novinskim tekstovima koji su je dotakli.

Scena i cena

Sedam dana iza nas obeležilo je dosta toga. Prvi avion kompanije "Air Serbia" sleteo je prošle subote na beogradski aerodrom. Dan kasnije, mediji su objavili da je preminula Jovanka Broz. Tako je prestao da postoji "Jugoslovenski aerotransport", tj "JAT ervejz", a borbu sa životom izgubila je nekada prva dama, kako se sada kaže,

Preminula Jovanka Broz

bivše Juge. I ranije sam čitala o njoj. Decenije je provela u izolaciji, u veoma lošim uslovima, zato što je bila žena onog u koga su se prvo kleli, a posle ga ti isti pljuvali. Gotovo trideset godina je provela bez ličnih dokumenata, povučena u ogromnoj ali trošnoj kući. Samo ona zna kroz  šta je sve prošla, a sada nek počiva u miru, ispraćena onako kako joj nisu dozvolili da nastavi život posle svog supruga – dostojanstrveno. Tako su u dva dana otišli oni poslednji  koji su bili među glavnim svedocima velike Jugoslavije: Jedna institucija i jedan život. Da li je Jovanka Broz poslednjih trideset godina plaćala cenu onih decenija kada je bila uz tada glavnog čoveka političke scene?

Doduše, svi smo mi svedoci vremena u kojem živimo. To vreme prosto čini naš život. Politika me nikad nije zanimala, niti planiram da se ikada uključim u nju. Imam mnogo ljudi oko sebe, iz svih sfera života, pa i političare. Ja poštujem njihov poziv, kao i bilo čiji, vođena time da ne može svako da se bavi svačim. Svrha života je – pronađi se, opredeli se. Pronađi u sebi ono što umeš – bavi se time. Lako je početi mnogo stvari, biti Don Kihot na mnogim poljima života, ali  teško je opstati.

No onaj "običan čovek" bekstvo od surove svakodnevice pronađe gledajući svađe: U političkim duelima, u rijaliti programima, ili u predstavljanju onih javnih ličnosti koji praveći razne skandale dobijaju medijski prostor. Kao što sam više puta pomenula, na početku moje karijere mediji me nisu štedeli. Sad smo već drugari xaxa. Shvatili su na koji način "privlačim pažnju" – svojim nastupima i koncertima. To izgleda nije baš interesantno. Zato se uvek nešto nađe.


Eto, pojavim se na jednoj reviji u haljini iz nove kolekcije "Dolce&Gabbana", čiji su modni dizajneri bili inspirisani Vizantijom, mozaicima i ikonama. Ko je god zaljubljenik u modna dešavanja, mogao je da isprati prezentovanje ove kolekcije. Dopala mi se haljina koju sam potom sebi kupila i šta se dešava? "Seko, skrnaviš veru!", rekoše neki!

Zar treba da se pravdam i objašnjavam. Naime, neko je prosto rekao da ja nisam dostojna da ponesem tu haljinu, zato što je na njoj lik Bogorodice. Zašto bilo koja žena nije dostojna haljine koju je sebi priuštila i obukla? A zašto su neki tamo dostojni da tu istu haljinu komentarišu, a da se prethodno makar malo ne raspitaju. Ko je tu bogohulnik? Žena koja nosi haljinu ili oni koji u sebi umišljenim duelima na kraju pljuju po religiji i po svemu što čini veru! Druga stvar – moji treninzi. Vidim i to nekome smeta. Da bi mozak funkcionisao, da bi vladali svojim umom, da bi mogli da ispunimo svoje obaveze, naše telo mora da bude aktivno. Često podelim sliku na svojoj FaceBook stranici sa treninga, čime želim da poručim onima koji prate moj rad upravo to – da budu aktivni. Tu se govori o mom stajlingu. Ne znam, da li na modnu reviju treba da odem u trenerci, a u teretanu u haljini, čak u toj "spornoj haljini"? Tako se možda privlači pažnja, onako "zapravo".



Zaista nemam vremena da pratim šta se objavljuje i komentariše o meni. Imam iza sebe tim saradnika sa kojima godinama savršeno funkcionišem. Oni imaju moje puno poverenje jer dobro rade svoj posao. Zaista se sličan sličnom raduje, pa smo se prosto našli. Rekoše mi oni da bi me neki čak i tužili... Tužbe su u redu kada nekog napadneš, prozivaš imenom i prezimenom, kada ga vređaš na verskoj, nacionalnoj ili seksualnoj osnovi. Tužbe su potpuno u redu kada neko govori neistinu i loše o tebi, pride te vređa da li javno ili oči u oči. Kada bih se oslonila na to i tužila svaku ptičicu koja ne može da doleti ni do zida moje kuće, ili svakog miša koji ne može da izađe iz svoje rupe, ali veoma glasno cijuče, ja bih bila veoma bogata žena. Ali, ne bih izlazila iz Suda, a mene moja publika traži i ja sporove rešavam pesmom. Nek me tuži svako ko je vređao religiju mnogih ljudi, ko je u svojim amaterskim reportažama sa mojih nastupa izrekao tonu neistina o meni, nek me tuži svako jer sam pevala, radila svoj posao. Ako će im to dati naslovnu stranu – neka tuže.

Nisam snimila album ni za afričko ni za američko  tržište, a tamo često odem i rado sam viđen gost svojih mnogobrojnih prijatelja. Pevam na jeziku koji je moj i radujem se kada pročitam poruku od nekog ko se javi iz daleka i napiše da apsolutno ne razume reči, ali da sa druge strane oseća svaku reč. Zašto bih onda ja pevala na nekom drugom jeziku. Pesma se interpretira iz duše, izmami suze u nečijim očima, osmeh na licu, koža se naježi... Mnogi su to hteli, publika ih je prosto odbacila, sada pokušavaju da se ostvare u nekim drugim profesijama, ne bi li opet bili blizu te javne scene. Zašto u poslednje vreme sve više njih, pošto poto, makar i svojim neznanjem, glupošću, svim mogućim nekvalitetima, žele da se nađu ispred kamere? Valjda da bi javili svom komšiluku: "E, gledajte me večeras u 9...". Tu su i profesionalni internet komentatori, razni virtuelni hvalospevci i naravno lovci na poznate ličnosti. Svakako, tih deset minuta ispred kamere neće vam platiti ni telefonski račun, ni internet pretplatu, ni kiriju... To će da isplati VAŠ RAD, radite ono u čemu ste dobri, čuči u svakome, ali neki to prosto ignorišu – sve zarad crvene lampice na kameri. Izgubili su veru u sebe, izgubili su veru u druge, lutaju, ne znaju. Bog je ljubav.

Seka Aleksić često piše i otvara dušu fanovima i svima onima koji žele da pročitaju oni što napiše, a sve ostale priče koje je napisala možete naći na njenom blogu.

Autor: M.P.
Foto: Facebook