Seka Aleksić: Moji ljubimci su uvek uz mene, shvataju moju sreću i moju tugu! (Foto)

Poznato je da su Seka Aleksić i njen suprug Veljko Piljkić veliki ljubitelji životinja pa su u svoju "porodicu" već primili šest pasa, dok je sedmi član Bole stigao pre nekoliko dana. Inspirisana ovom situacijom, Seka je napisala još jedan blog pod nazivom "Uvek uz tebe".

Uvek uz tebe

Pisala sam do sada o ljudima, raznim ljudima, dobrim i lošim.Ovog puta svoj blog bih posvetila onima koji nam živote čini lepšim – našim ljubimcima. Umorni, neraspoloženi, tužni... Koliko god loše da se osećamo postoji neko ko će vas dočekati, radovaće se, gledaće vas svojim okicama dok srećno maše repom. To je pas. Prosto pogledate u te oči koje budno prate svaki vaš pokret, pokaže koliko ste mu nedostajali dok u stopu ide za vama i samo želi da ga pomazite i on je i dalje najsrećniji.

Privrženost, vernost i beskompromisnu ljubav – to vam daje pas i neće vas izneveriti, a za uzvrat mu dajte pažnju. U njegovom pogledu vi ste njegov gazda, osoba koju on pazi i koju čuva. Privrženost, vernost, beskompromisna ljubav – da li vas je nekad neki čovek izneverio kada su ove osobine u pitanju? Jeste, svakog jeste.



Od kad znam za sebe rasla sam pored kućnog ljubimca. U gradu gde sam rođena, Zvorniku, imala sam psa kog smo svi obožavali. Kasnije gde god da sam živela uvek sam želela da pored sebe imam kućnog ljubimca, o kom sam se brinula, a mogu reći i da su oni brinuli o meni, na svoj način, onako kako umeju. Vreme učini svoje, rad se isplati, stekla sam krov nad glavom, svoj dom, a uvek sam zamišljala da imam puno kućnih ljubimaca, veliko dvorište, u kojem će se oni osećati bezbrižno, gde će moći da trčkaraju i uživaju. Nekako sam se na prvi pogled zaljubila u čivave i tako je došao Cezar, njemu je trebalo društvo pa nam se pridružila Sofija. Ubrzo posle toga u jednoj emisiji gde sam gostovala od svojih fanova sam dobila malenu Barbaru... Društvo se proširilo xaxa. Cezaru, blaženom među damicama pridružile su se Sara i Lola. Postali su jedna vesela i složna ekipa. Umeju da me nasmeju do suza, umeju i da izgrickaju moje omiljene cipele doduše, ali oni su mi omiljeniji. Pored njih tako sitnih i malenih obradovao nas je još jedan pas – Roj, a kasnije tu svojevrsnu grupu krunisao je Bole.

Seka Aleksić spasila još jedan život: Ovo je Bole, novi član porodice (Foto)

Svi oni imaju svoju priču, i onu, recimo, koju samu priča njihova rasa, i opet, opet i opet susrećemo se sa predrasudama onih koji neće prvo da se malo edukuju pre nego što progovore i daju svoje mišljenje. Ne, čivave nisu neki tamo predatori u malom, opasni i nesigurni za decu! To su maze, ponekad ih možda nećete prepoznati ako se nađu u gomili igračaka, jer baš na igračke i podsećaju.



Tu je još jedna predrasuda: "Taj opasni opasni staford!". Taj "opasni staford" trči ispred svih kada dolazim sa nastupa, onako jak i mišićav koristi svoju snagu da prvi stigne do mene, ja se sagnem, a on me izljubi, onako kako zna, da mi pokaže koliko sam mu nedostajala. A Bole... Bole je bio lutalica. Odbačen ili odrastao na ulici, nisam nikada saznala, ali tražio je sebi dom. Uhvatili su ga šinteri. Dan pre nego što je trebao da bude uspavan moj brat je otišao tamo, rekao da je pas njegov i tako je Bole postao naš, a mi njegovi. Onako kako bih htela da nastavim trebalo bi mi mnogo, mnogo vremena, i mnooogo prostora, zato ću pomenuti samo neke naslove koji su se pojavljivali u medijima: "Ubio psa sekirom i bacio ga u Dunav"; "Obešen pas u zrenjaninskom parku"; "Zaklali psa u ulazu zgrade"; "Obesili psa, mučili mačiće";  "Psu odsekli dve šape"...  Postavlja li se pitanje ko je uradio sve ovo,  pa zna se - ljudsko biće! Koliko je zamračen nečiji um da mu zadovoljstvo pričinjava mučenje jednog živog bića! Ko je i kako vaspitao decu, koja su već u godinama kada počinju da shvataju svet oko sebe, a koja se "igraju" tako što muče životinju?! Posle će mi neko reći da se određen pas rađa da ugrozi ili , ne daj Bože, oduzme nečiji život – naravno da NE! Ni čovek se ne rađa takav pa ipak učini to! Onaj ko je spreman da naudi životinji, sutra će i čoveku!  Mnogo je serijskih ubica obeležilo čovekovu istoriju, nažalost beleže i sadašnjost, pazite kako su oni postali takvi:

Earl Kenneth Shriner, koji je silovao i probo nožem sedmogodišnjeg dečaka, u svom komšiluku je  bio "poznat" po vešanju mačaka i mučenju pasa. David Berkowitz, osuđen zbog 13 ubistva i jednog pokušaja ubistva,pucao je ranije u komšinog psa labradora i ubio ga. Brenda Spencer, koja je počela da puca iz vatrenog oružja u kalifornijskoj školi, a pri tom ubila dvoje dece i povredila devetoro drugih, zlostavljala je životinje, često im paleći repove! A Ted Bundy, kojem je dokazana krivica za dva ubistva, ali se sumnja da je ubio mnogo više  žena, kao mali prisustvovao je dok je njegov otac mučio životinje, što je i on sam kasnije počeo da radi!

A setićete se slučaja od pre nekoliko godina, o kojem se mnogo i pisalo i govorilo, kada je neko u jednom beogradskom naselju, keruši odsekao sve četiri šape! Kako bi je drugačije nazvali kada bi pogledali njene okice već Mila. Mila više nije na ulici, a počinilac je negde tamo, u našem glavnom gradu, šeta ulicama, možda ne deluje nimalo upadljivo i možda na duši već nosi nečiji život!  Ovog puta nismo najgori, ali smo u društvu čitavog sveta! Naime, Danska, jedna moderna i bogata država, sa velikim koeficijentom visokoobrazovanog stanovništva još 2010.godine donela je zakon po kome se, bez obzira na zdravstveno stanje, starost i ponašanje, mora eutanazirati 13 rasa pasa! 13 RASA! Razmatra se istrebljenje još 12 rasa. Potpuno istrebljenje preti sledećim rasama: Američki staford terijer, Pit bul terijer, Brazilski mastiff, Američki bulldog, Boerboel, Kangal, Srednjoazijski ovčar, Kakvaski ovčar, Južnoruski ovčar, Šarplaninac, Tosa inu, Tornjak. Ukoliko veterinar odbije da uspava psa, političari su pozvali građane da primene "uradi sam-eutanaziju"! Eto, još jedan zakon! Dok ubice šetaju ulicama, psi koji su deo nečijih porodica moraju biti ubijeni! Ne razumem!



Dete koje raste uz psa uči šta znači brinuti o nekom i šta znači voleti. Zar ćete imati dvorište, prostor, a nećete dozvoliti da jedno nedužno biće tu trčkara? Da zalaje kada čuje da dolazi neko nepoznat, da vas upozori, da vas čuva, prosto – da vas voli? Zar ćete juriti oglase u nameri da kupite psa kad toliko njih čeka baš na vas, da ga udomite? Da li znate da ćete jednog dana naići na problem, a desiće se da niko neće biti tu da vas sasluša. Vaš ljubimac će osetiti da imate problem,  nećete moći da mu otvorite dušu, ali će vas pogledati a vi ćete znati šta vam poručuje: "Ja sam uvek uz tebe". Ko ne voli životinje ne voli ni ljude!

Nakon što je udomila Boleta pre nekoliko dana, Seka Aleksić napisala je blog o svojim ljubimcima, ali i drugim psima u svetu kojima preti slična sudbina kao ona koja bi dočekala Boleta da Sekin brat nije "intervenisao". Seka je napisala još mnogo priča sa sličnom poentom, odnosno kako biti bolji čovek, a sve ih možete pročitati na njenom blogu.

Autor: M.P.
Foto: Instagram