Intervju sa Fadilom Redžićem: Indexi i prijatelji su za mene nešto najlepše (Foto)

1. Šta u vašem životu znači godina 1965? Tada ste se priključili Indexima.

To je bila godina kada započinje moj "staž" u Indexima. Moj ulazak u Indexe nije protekao kako biste možda očekivali, jer to i nije ni bila moja odluka. O tome je zapravo odlučio moj prijatelj  Slobodan Bodo Kovačević. Na  incijativu Ese Arnautalića koji je bio muzički producent i stariji brat osnivača Indexa Nune Arnautalića, Bodo i ja smo napustili grupu Lutalice koje je, uzgred rečeno, osnovao Bodo i prešli smo u Indexe. Da budem iskren, ja sam pomalo bio razočaran Bodinim postupkom jer sam tada smatrao da su Lutalice bile, s izuzetkom vokalnog soliste Davorina Popovića, u svemu bolji bend od Indexa. Taj transfer je gledano iz današnje perspektive verovatno imao smisla, ali one davne 1965-te, iskreno, meni se to činilo bez veze. No, Bodo je mislio da ćemo uspeti brze kao Indexi, koji su već bili afirmirana grupa s nekoliko snimljenih ploča instrumentalne muzike. Možda smo mogli napraviti velike stvari i kao Lutalice. Ko zna. Ali naša je životna priča, priča Indexa.

2. Prisetite se kada ste prvi puta slušali Indexe, vi ste u grupi gotovo od prvih dana.

Bili su to začeci sarajevske pop-rock škole koje ste stvarali zajednički sa svojim kolegama muzičarima. Prvu postavu Indexa koji su osnovani 1962. s oduševljenjem sam slušao u "Slozi" u Sarajevu, gde su se za vikend održavale "igranke". "Sloga" je bio klub u kojem su se uglavnom u slobodno vreme okupljali muzičari, pa tako i ja. Bilo je to vreme kada sam odlučio s violine preći na gitaru, a posle toga, nakon što me Bodo pozvao u Lutalice, na bas gitaru. Kako sam pohađao muzičku školu, bio sam već toliko muzički pismen i nije mi bio problem čitati note koje bi pred mene stavljao Bodo. Bile su to na početku samo njegovi instrumentali, a odjednom smo počeli zajednički komponovati i razvijati nove ideje koje su nam tada padale na pamet. U neko doba smo snimili Bodinu pesmu "Pružam ruke" za Evrovizijsko takmičenje i iako nismo pobedili na njemu, osvojili smo ex-YU publiku i stvorili naš prvi veliki hit kao članovi Indexa.

3. Napisali ste neke od najznačajnijih pesama Indexa - kultnu "Bacila je sve niz rijeku", napisali ste i "Baladu zajedno s Bodom". Šta vas je tada  inspirisalo da napišete pesme koje su postale bezvremenski hitovi?

Iskreno, nisam sebi mogao dozvoliti da se i ja ne okušam kao kompozitor. Ako su to već mogli Bodo, Bato i Nuno, hteo sam i ja! Nisam se mogao zadovoljiti samo sa tim da sviram bas i pevam Davoru prateći glas. Vreme i popularnost ovih pesama pokazalo je da sam postupio ispravno. Što se tiče inspiracije, za mene je muzika sama po sebi inspiracija. I sada mi se ponekad desi da me nešto pokrene pa mi se dese neke nove melodije. I dalje vrlo često sanjam divnu muziku koju zajedno stvaramo Davor, Bodo i ja.



4. Vi ste zaista iz porodice basista! Vaš brat Zoran Redžić takođe je basista i svirao je u grupi Bijelo dugme. Vaš sin Zlatan Redžić takođe svira bas gitaru. Jeste li ikada zajedno nastupali?

Tako ispada! Tačno je da smo svi basisiti. Zoka, Željko Bebek, Vladimir Borovčanin i ja smo zajednički okupili moj prvi bend. Zoka i Željko su nastavili u Dugmetu, Vladimir u Pro Artama, a ja u Indexima. Ali ipak je moj sin Zlatan najozbiljniji muzičar među Redžićima. Osim kontrabasa i bas gitare svira odlično i klavir i gitaru, a i piše jako lepu muziku. Njegov bend je San Antonio Symphony (Simfonijski orkestar u San Antonio, TX). Nas trojica Redžića podelili smo pozornicu i zasvirali zajedno na prvom koncertu koji smo kao "Indexi i prijatelji" svirali u Zagrebu.

5. Živite u SAD-u, u Atlanti i svake godine posebno radi koncertne tradicije "Indexi i prijatelji" dolazite u Zagreb, pa zatim u Srbiju i na kraju Osijek. Šta za vas intimno i profesionalno znače ovi koncerti?

Koncertna okupljanja "Indexi i prijatelji" za mene su  nešto najlepše što mi se u ovim vremenima dešava. Pustim poneku suzu na koncertima kad se setim Davora, Bode, Đoleta... Beskrajno sam zahvalan svim muzičarima i pevačima koji sudeluju na tim svirkama i time doprinesu priči o Indexima. Grupe Indexi više nema, ali su ostale naše pesme, svirači koji se nađu zajedno na pozornici - Ranko, Neno, Bato, Šaran, Peco i ja i prijatelji - vokalni solisti, koji omogućuju da legenda o Indexima i dalje živi.

6. Ovogodišnji niz koncerata posvećen je nedavno preminulom Enci Lesiću koji je napisao hit "Sve ove godine", pesmu po kojoj ova turneja nosi naziv. Indexi su već prerano izgubili velika imena Davorina Popovića, Slobodana Bodu Kovačevića i Đorđa Kisića, a Enco nas je nedavno napustio. Molim vas da se na kratko vratite i
prisetite dana s Encom u Indexima i vaših ranijih saradnji.

Bio sam šokiran kad mi je Peco Petej javio da je otišao i Enco. Bili smo vrlo bliski. Kad je došao s nama u Sarajevo, neko vreme je stanovao kod mene. Sećam se kada smo snimali njegovu "Sve ove godine" u Studiju 1. Enco je pred nas stavio grubu skicu pesme i snimanje je išlo bez probe. I pesma je postala jedan od naših najznačajnijih hitova. Posle ju je snimilo i Bijelo Dugme s Bebekom. Poslednji put smo svirali zajedno u 11. mesecu u Sarajevu i Splitu prilikom obeležavanja 50. godišnjice od nastanka grupe Indexi. Tada mi je odsvirao i neke svoje ideje, bio je pun entuzijazma.

7. Kroz nešto manje od mesec dana ponovno krećete na turneju s Indexima s koncertima u Zagrebu, Beogradu i Osijeku od 9. do 11. oktobra. Šta je s probama, vi ste svi vrlo uigrani muzičari, ali živite na raznim krajevima sveta - kako se pripremate za turneju od koje nas deli nešto manje od mesec dana?

Naš producent Tomislav Kašljević to svake godine lepo izorganizuje, a kako se radi o koncertima koji su već postali tradicija, okupljamo se tek neposredno pred početak turneje. Nisu nam potrebne neke velike probe, jer smo poprilično uhodani. Svi muzičari i vokalni solisti su majstori svog zanata, tako da je ceo taj posao pre svega istinski užitak.



Autor: B.B.
Foto: Klix, Svet Plus