Porno filmovi im došli glave: Korisnici ucenjivani snimcima svojih web kamera

Međutim, ono što se nedavno dogodilo u Australiji pokazuje da su organizovane kriminalne grupe koje koriste ovu vrstu malvera za prevare, spremne da odu i korak dalje u zastrašivanju korisnika.

Australijska policija je nedavno dobila veliki broj poziva korisnika računara zaraženih ransomware-om, koji im se "obraćao" u ime australijske policije i to u trenutku kada su korisnici pregledavali sadržaj pornografskih sajtova.

Prema prijavama žrtava, dok su korisnici pregledavali pornografske web sajtove, uključila bi se web kamera na računaru. Malver je zaključavao desktop da bi zatim prikazao fotografiju korisnika snimljenu web kamerom, uz upozorenje da je korisnik prekršio federalne zakone koji su u vezi dečije pornografije, autorskih prava ili privatnosti.

Hakeri su od žrtava zahtevali da plate kaznu u iznosu od 100 do 199 dolara, kreditnom karticom ili preko nekog platnog servisa, i to u roku od 72 sata, uz pretnju da će im, ukoliko ne ispoštuju rok, podaci na računaru biti šifrovani ili obrisani.

Australijska policija je bila preplavljena pozivima žrtava, a izvor iz policije kaže da su pozivi bili veoma zanimljivi. Neki od korisnika koji su se obratili policiji su bili veoma otvoreni, dok su se drugi zaklinjali da su hakovani dok su koristili Facebook. Jedna od žrtava, momak koji se obratio policiji, bio je u suzama jer su ga hakeri praktično uhvatili "u gaćama".

Australijska policija je prošle godine zbog "epidemije" napada ransomware-ima bila primorana da upozori korisnike računara na hakerske napade u kojima se koristi autoritet te institucije. Malveri ovog tipa su veoma profitabilni, jer više od 2,9% korisnika kompromitovanih računara na kraju plati prevarantima koji stoje iza ransomware-a. Iz Symantec-a su tada izneli procenu da na ovaj način kriminalne grupe "izvuku" od korisnika zaraženih računara najmanje 5 miliona dolara godišnje, ali i da je ta cifra verovatno i mnogo veća.

Da biste se zaštitili od ovakvih malvera redovno ažurirajte antivirus na računaru, kao i operativni sistem i softver. Jakim lozinkama štitite svoje lične podatke i ograničite količinu i vrstu podataka koje objavljujete na internetu. Podatke koji se tiču vaših finansija kao i lične podatke sačuvajte za sebe, a posebno ih zaštitite od ljudi i web sajtova u koje nemate poverenja. Nikada ne klikćite na linkove u spam e-mailovima. Mada su verovatno neki od vas već pomislili da ni flaster zalepljen preko web kamere u nekim slučajevima nije loše rešenje...

Autor: B.B.
Izvor: Vesti
Foto: telegraph.co.uk