Mačka može biti i živa i mrtva u istom trenutku?

Gugl stranica je juče posvetila naslovnicu upravo ovom naučniku zato što bi mu danas bio 126. rođendan. Šredingerova jednačina kretanja elektrona je osnovna jednačina u nerelativističkoj kvantnoj mehanici. Mnogi bi sada pitali a kakve veze ima mačka sa kvantnom mehanikom.

Šredinger (to jest njegova jednačina) predviđa da i stvari koje su čestice imaju talasnu prirodu. Šta to znači? Zamislimo sada prepreku koja ima dve rupe. Dakle, nešto poput talasa kada naiđe na takvu prepreku, ona će proći kroz oba otvora i zajedno će opet činiti jedan talas. Sa druge strane, nešto što je čestica, to će izabrati da li će proći kroz jedan ili drugi otvor. Dakle, izabraće jednu od rupa kako bi se našla sa druge strane prepreke. Šredinger kaže da i čestica može da se ponaša kao talas, to jest da prođe kroz obe rupe. Tako, ona čini oba izbora, odnosno u isto vreme postoje dve realnosti, a to je da je čestica prošla i kroz rupu jedan i kroz rupu dva.

E sada se vraćamo na glavnu temu - na mačku.

Stavili smo mačku u kutiju sa Gajgerovim brojačem, čekićem i bočicom otrova. U Gajgerovom brojaču je atom, tako izabran da postoji verovatnoća 50:50 da će se u toku jednog sata raspasti, to jest, ispustiti naelektrisanu česticu. Ako do raspada dođe, impuls u Gajgerovom brojaču pokrenuće čekić koji će razbiti flašicu iz koje će iscuriti otrov.  Dakle, atom može da se ili raspadne, i tako ubije mačku, ili da se ne raspadne, i tako mačka ostaje živa. Dakle, izabere jednu ili drugu rupu. Ali, šta sad ako se i atom ponaša kao talas? To bi onda značilo da se atom u isto vreme i raspao i ostao čitav i da je u isto vreme i ubio i poštedeo mačku. To znači da u jednom trenutku postoje dve stvarnosti, a to je da je mačka i živa i mrtva.

Kako može da se protumači misterija zombi mačke? Pa, možemo da verujemo da postoje dva multiuniverzuma, u jednom je mačka živa a u drugom je u mačjem raju.

Hju Everet sa Univerziteta u Prinstonu kaže da zakonitosti kvantne teorije ne treba dovoditi u pitanje jer ona zaista opisuje dešavanja u stvarnosti. A kada njene jednačine pokazuju mogućnost različitih konačnih ishoda, oni se svi negde i odigravaju.

Takvo tumačenje dakle vodi ka "teoriji mnoštva svetova", po kojoj svaki put kada se odrigra neki kvantni događaj, za svaki od mogućih ishoda iznikne novi svet. Postojanje paralelnih svetova za sada nije empirijski dokazana.

Podsećanja radi, Ervin Rudolf Jozef Aleksander Šredinger je bio austrijski teorijski fizičar. Do 11. godine obrazovanje je sticao od učitelja i svog oca, koji je bio proizvođač vodootporne odeće. Nakon toga Šredinger se upisuje na univezitet u Beču, a doktor nauka postaje sa svega 23 godine. 1926. objavljuje četiri članaka u kojima formuliše kretanje elektrona u atomu kao talasnu funkciju. Za svoj rad, 1933. je nagrađen Nobelovom nagradom, koju je podelio sa Polom Dirakom.

Autor: M.P.
Izvor: B92
Foto: newyorker.com