Najpoznatija je po radu na DNK jer dezoksiribonukleinska kiselina ima esencijalne uloge u ćelijskom metabolizmu i genetici. Napravila je najkvalitetnije slike uzoraka DNK rentgenskom difrakcijom, a njena dostignuća su značajno doprinela otkriću njihove dvostruke spiralne strukture.
Otkriće strukture DNK je pomoglo naučnicima da shvate način na koji se genetička informacija prenosi sa roditelja na decu.
Rozalind je sa 28 godina već smatrana stručnjakom u ovoj specifičnoj oblasti. U svom radu se stalno sretala sa diskriminacijom žena, posebno u Engleskoj. Rozalind i njen kolega Vilkins nisu nikada bili u dobrim odnosima, tako da je morala napustiti Kraljevski koledž. Posle ovoga započela je uspešnu saradnju sa Aronom Klugom i ostvarila značajan napredak u analizi strukture virusa. Kasnije je ova oblast istraživanja donela Aronu Klugu Nobelovu nagradu za hemiju 1982.
Otkriće strukture DNK konačno je donelo Nobelovu nagradu za medicinu Rozalindinom bivšem kolegi, Vilkinsu, Džejmsu Votsonu i Frensisu Kriku 1962. godine. Rozalind je umrla u rodnom Londonu od raka jajnika sa samo 37 godina i nije mogla da bude nominovana za Nobelovu nagradu.
Autor: B.B.
Izvor: Agencije
Foto: bristol247.com
Izvor:
Svet Plus